Vesti
KNJIGA-POEZIJA - ENCESBERGER
Tanjug

 

KNJIGA-POEZIJA - ENCESBERGER

Izabrane i nove pesme Hansa Magnusa Encesbergera kod "Agore

BEOGRAD, 21. oktobra (Tanjug) - Vlasnik "Agore" Nenad Ssaponja, sa iskustvom dugogodissnjeg knjizzevnog kriticcara i veoma iskusnog i uspessnog urednika ostavio je za kraj predsajamskih prezentacija knjigu izabranih i novih pesama nemacckog pisca Hansa Magnusa Encesbergera (1929)"Poslednji pozdrav astronauta".

Knjiga objavljena u specijalizovanoj ediciji "Arijel" koju zajednickci uredjuju Ssaponja i ugledna pesnikinja i takodje izuzetno iskusna urednica Tanja Kragujevich obuhvata , prema izboru i u prevodu, joss jednog knjizzevnika, Ota Hortvata Encesbergove pesme iz 14 zbirki od ukupno 18, koliko ih je do sada objavio.

Read more...
 
Politika 15.10.2010

Одабрана дела Владимира Пиштала

Издавачка кућа „Агора" из Зрењанина објавила четрдесетак нових наслова

Владимир Пиштало Фотодокументација „Политике"

Између два београдска Сајма књига, издавачка кућа „Агора" из Зрењанина објавила је четрдесетак нових наслова. Са три најраније Пишталове књиге, заокружена су Одабрана дела овог писца у девет књига, пројекат који је започет прошле године. То су прозне књиге: „Чајеви Марса / Ноћи", „Крај века" и „Витраж у сећању". „Агора" је ове године објавила и четврто издање романа „Тесла, портрет међу маскама", као и треће издање романа „Миленијум у Београду".

Ту су и изабрана дела Дорис Лесинг. Коначно је, као десета књига, изашао њен најпознатији роман „Златна бележница". После објављивања овог романа, 1962. године, критичари проглашавају Дорис Лесинг за водећег феминистичког писца. Роман прати живот књижевнице Ане Вулф, растрзане између различитих улога које има као супруга, љубавница, писац и политички активиста. Дневници које води у свескама различите боје одговарају различитим деловима њене личности. Тек када претрпи нервни слом и потпуну дезинтеграцију биће у стању да открије нову „целовитост" о којој пише у последњој бележници.

У библиотеци „Агора" објављен је нови роман Џамејка Кинкејда „Аутобиографија моје мајке", у преводу Алена Бешића. Зула Клодет Ричардсон, чија је мајка била Карибљанка, а отац шкотско-афричких корена, одраста као сироче без мајке у породици очеве праље. Осуђена на самоћу и ускраћена за љубав, она је дете које се наслађује путеношћу, јарким бојама, упечатљивим мирисима, свиленкастим текстурама. Обљубиће је још као ученицу, касније ће се упустити у страсну везу са једним лучким радником, а удаће се за енглеског доктора, чија је прва жена наводно отрована. Али Зулина жеља да сазна све о животу своје мајке претвара се у опсесију.

Алис Манро се прославила као приповедач. „Агора" објављује њен први роман „Животи девојака и жена", у преводу Анђелке Цвијић.

Искрена књига која приповеда о одрастању у руралном Онтарију четрдесетих година XX века. У сусрету са феноменима рађања, смрти и секса, главна јунакиња Дел Џордан спознаје и мрачне и светлије стране свога женског бивствовања. Она је проницљив и духовити посматрач живота у малом граду. Најновија књига прича Алис Манро, коју је превео Предраг Шапоња, носи наслов „Превише среће".

Приче Ени Пру „Потаман: приче из Вајоминга 3", говоре о поколењима Американаца који се боре да опстану на Западу. Оне представљају једну сурову, заслепљујућу панораму америчке лудости и усуда. То су приче о модерним каубојима из руралног дела Вајоминга. Књигу је превео Ален Бешић. За роман „Лучке вести" (превод Игор Цвијановић), Ени Пру је добила „Пулицерову награду". Списатељица приповеда о Којлу, трећеразредном новинару који, у тридесет шестој години, бива грубо истиснут из свакодневног живота када његова неверна жена настрада у саобраћајној несрећи, те се он са две кћерке и тетком сели на предачку земљу – Њуфаундленд.

У библиотеци „Календар", објављен је нови роман Владана Матијевића „Врло мало светлости". Реч је о три приче које прате животе и снове наоко различитих ликова – америчке историчарке уметности Хилари, бившег министра у влади пре политичких промена у Београду Милутина Чабриновића званог Антрацит и апсолвента филозофије Ђорђа Истине – до јуче успешних, а сада поражених људи. Роман Ђорђа Писарева „На стази суза", завршни је део трилогије „Мапа изгубљеног света", чија су претходна два дела – „Поноћ је у соби успомена" и „А ако умре пре него што се пробуди" – привукла је пажњу и критике и читалаца.

Библиотека „Огледало" већ неколико година негује оно што дефинитивно нестаје из српског издаваштва на почетку 21. века – рецепцију и вредновање савремене српске књижевности. Ове године су изашле две књиге: Тање Крагујевић „Изговорити звезду" (есеји) и Милоша Ђорђевића „Књижевне утопије Данила Николића" (студија). У едицији „Аријел", која је посвећена савременој светској поезији, објављена је књига Ханса Магнуса Енценсбергера „Последњи поздрав астронаутима"

У библиотеци „Нова сатира", објављена је књига есеја Мирослава Егерића „Домановићево племе" и еротских афоризама Радета Јовановића „Из Црвене бановине".

З. Радисављевић

објављено: 15.10.2010.

 
СИРОТА ГОШЋА С КРАЈА СВЕТА
(Џамејка Кинкејд /Jamaica Kincaid/, Луси, превео с енглеског Ален Бешић, Агора, Зрењанин 2008, 131 стр.)
И преводилац романа Џамејке Кинкејд, Ален Бешић, и издавач – зрењанинска Агора – концентрисани су на прозу која не припада комерцијалној књижевној конфекцији, бестселерима за једну употребу, који лако привлаче и још лакше губе пажњу читалаца. Пре романа Луси, Бешић је, за исту издавачку кућу, превео ремекдело Џин Рис Широко Саргашко море и књижевни првенац Џамејке Кинкејд, сложену, жанровски флуентну прозу На дну реке. Истовремено, као писац пропратних текстова, он је био и први тумач ових дела. То пре свега важи за роман Широко Саргашко море и прозу На дну реке, пошто је Луси пропраћена нешто сажетијом биобиблиографском Белешком о ауторки. Ова Белешка тематско полазиште романа Луси, уз остало, налази и у биографским датама ауторке, која је, са седамнаест година, под својим правим именом Елејн Потер Ричардсон, отишла из родног Сент Џонса на Антигви да би се запослила као дадиља у Њујорку.
Read more...
 
Intimna priča o mitskom velikanu

ROMAN VLADIMIRA PIŠTALA, NAGRAĐEN NIN-OVOM NAGRADOM, PROMOVISAN U GRADSKOJ KNJIŽARI

Podgorica - Samo je gostovanje britanskog kultnog pisca Tonija Parsonsa u “Gradskoj knjižari” izazvalo veće interesovanje publike...
U novootvorenoj sali “Gradske knjižare”, pred oko pedesetak poklonika lijepe riječi, među kojima je bilo i umjetnika i predstavnika diplomatskog kora, laureat NIN-ove nagrade, pisac i istoričar Vladimir Pištalo, i urednik izdavačke kuće u kojoj je ta knjiga objavljena, Nenad Šaponja, predstavili su roman “Tesla, portret među maskama”, nagrađen najuglednijom srpskom književnom nagradom.

Read more...
 
PROMENA

(Džamejka Kinkejd, Na dnu reke, Agora, 2008.)

I pored odsustva zapleta i karakterizacije, izrazite figurativnosti pripovedačevog govora i sugerisanja značenja melodijom rečenice, ne može se reći da u ovoj poetskoj prozi nema nekog, priči sličnog, razvoja; u tematskom središtu tako shvaćene radnje bile bi promene u odnosima majke i kćerke (u pubertetu), a tekstovi ne bi bili čitani kao samostalne celine, već kao fragmenti složenije, žanrovski neodređene, strukture.

Read more...
 
PORODICA

(Doris Lesing, Memoari preživele, Agora, 2008.)

Iako je radnja romana smeštena u budućnost u kojoj su, „evolucijom“ obrnutom od one u „Odiseji u svemiru 2001“, sve tekovine intelekta i morala prevaziđene, a porodica zamenjena čoporom, neizbežan je utisak da Doris Lesing govori samo o nama i našem dobu. Njen pripovedač, sredovečna žena kojoj se od samoće i svakodnevnog užasa pomutio razum, brani se od (varvarskog) haosa modelima (civilizovanog) ponašanja.

Read more...
 
Poetska naracija o bogu Progresa

Enver Kazaz
(Vladimir Pištalo: Tesla, portret među maskama, Agora, Beograd, 2008)

Gotovo nepoznat u BiH, Vladimir Pištalo, vrsni bosanskohercegovački i srpski pripovjedač i romansijer, angažirani intelektualac koji je u svojim tekstovima razobličavao zle ideologije na južnoslavenskom prostoru, a romanom Milenijum u Beogradu i nizom pripovjedaka ostavio vanredno fiktivno svjedočanstvo o užasu rata, dobio je za roman Tesla, portret među masakama NIN-ovu nagradu za 2008. godinu. U BiH se se o Pištalu veoma malo zna čak i u stručnim krugovima, iako je izdavačka kuća Omnibus prije tri godine objavila njegov izbor priča pod naslovom Krto Malteze & druge priča iz celog sveta, a ovaj pisac je uvršten i u Antologiju bosankohercegovačke pripovijetke XX vijeka (Kazaz, Lovrenović, Kovač, 2000). Napustivši Beograd tokom ratnih užasa, Pištalo je otišao u SAD, gdje doktorirao američku i svjtesku povijest i postao profesor univerziteta u Vusteru.

Read more...
 
Pravi junak mog romana je Progres a Tesla je samo njegov arhanđeo

RAZGOVOR: VLADIMIR PIŠTALO, DOBITNIK NIN-OVE NAGRADE ZA ROMAN “TESLA, PORTRET MEĐU MASKAMA”, GOVORI ZA “ART VIJESTI”
Tesla, portret među maskama“, roman Vladimira Pištala nedavno je nagrađen NIN-ovom nagradom za roman godine. Ova knjiga je neobična lirska biografija slavnog izumitelja. Prvi dio romana prije par godina je bio objavljen kao zasebna knjiga pod naslovom „Tesla, mladost“. U romanu „Tesla, portret među maskama“ (koji se sastoji iz tri dijela, „Mladost“, „Amerika“ i „Novi vijek“) Pištalo prati život Nikole Tesle, njegove evropske i američke godine, uspon, slavu, poraz i kraj, ali i rekonstruiše njegovu epohu i ideje koje su iz temelja preoblikovale ljudsku svakodnevicu i postavile osnove globalnom svijetu današnjice. Ovaj roman koji kombinuje fresku i ikonu, sagu i intimu objavljen je u izdanju zrenjaninske „Agore“.

Read more...
 
Iskežena maska sveta
Intervju – Vladimir Pištalo, pisac
piše: Nebojša Grujičić
Novi roman Vladimira Pištala Tesla, portret među maskama, nedavno objavljen u izdanju Agore, neobična je lirska biografija slavnog izumitelja. Prvi deo romana pre par godina je bio objavljen kao zasebna knjiga pod naslovom Tesla, mladost. Pištalo u Portretu među maskama prati život Nikole Tesle, njegove evropske i američke godine, uspon, slavu, poraz i kraj, ali i rekonstruiše njegovu epohu i ideje koje su iz temelja preoblikovale ljudsku svakodnevicu i postavile osnove globalnom svetu današnjice. Francuski prevod Pištalovog prethodnog romana, Milenijum u Beogradu, bio je u najužem izboru za tamošnju prestižnu godišnju nagradu Femina za najbolji prevedeni roman na francuski jezik. Vladimir Pištalo je profesor američke i svetske istorije na američkom univerzitetu u Vusteru, Masačusets, i redovni je saradnik "Vremena".
Read more...
 
<< Start < Prev 1 2 Next > End >>

Page 2 of 2
RocketTheme Joomla Templates