Agora
Agnes Ravatn: PTIČJI SUD, ROMAN

Pticiji-sud-smallZANOSNA PRIČA O STIDU, ŽELJI I POKAJANJU

TV voditeljka Alis Hagtorn napušta svog muža i posao u prestonici usled javnog seksualnog skandala. Odlazi u dobrovoljno izgnanstvo sa jedinom preokupacijom: da iznova izgradi svoju ličnost kako bi se vratila prethodnom životu.

Posao kućne pomoćnice i baštovanke kod čoveka koji živi tamo gde nijedan put ne vodi, daje joj priliku da se oporavi, a ona se raduje danima ispunjenim poslom u bašti i kuhinji. Međutim, njen poslodavac nije stariji čovek kome su potrebni pomoć i pažnja, kako bi se moglo očekivati. Reč je o Sigurdu Bageu, četrdesetogodišnjaku koji potražuje rad oko kuće i bašte dok mu se žena ne vrati s puta, bez namere da se i sa kim zbližava.

U ovom malenom svetu, zahtev da dvoje ljudi ne budu vezani nikakvim kontaktom postaje neprirodan i zategnut. Bage često zaboravlja sopstvene instrukcije, i njih dvoje provode noći u sedenju i ispijanju vina. Narednog jutra, ponovo se uspostavlja pređašnji poredak, bez neophodnih saobraćanja. Alis zaboravlja na lični projekat, usled fascinacije Sigurdom Bageom, a kako njih dvoje postepeno postaju sve bliži, iskrsava pitanje: ko je Sigurd Bage i šta želi od Alis.

Iz različitih pobuda, dvoje ljudi se izopštava iz društva, nastanivši se u zabačenoj kući kraj mora. Spojeni su tajnama i potrebom za iskupljenjem, jedno se izjeda zbog sramote, a drugo osećanjem krivice. Ptičji sud počinje kao nežna priča, a izgrađuje se u sveobuhvatnu dramu o životu i smrti.

prevod sa norveškog Marko Vuković

F-20x14, Str-167, tvrd povez, latinica, CENA: 800 din.

 
Santjago Ronkaljolo: STID, roman

Stid-smallIZGUBLJENE ILUZIJE U KOJIMA SE PREPOZNAJEMO

Intimna kamera romana  Stid velikog peruanskog pisca Santjaga Ronkaljola, prati članove tri generacije jedne prosečne porodice u Limi. Roman jednostavnim i neposrednim jezikom oslikava život iznutra, onakav kakav zaista jeste, u Peruu, u Japanu, u Meksiku. Ili Srbiji.

Šest tačaka gledišta ogoljavaju izgubljene iluzije tri generacije. Protagonisti romana suočavaju se sa problemima tipičnim za svoje godine i sredinu u kojoj žive. Sredovečni Alfredo saznaje da mu je ostalo još šest meseci života (i dve godine da isplati hipoteku), ali ne uspeva to da saopšti nijednoj osobi iz svog okruženja. Njegova žena Lusi „imala je mnogo toga da ispriča svom mužu, ali nije tačno znala šta”, a u nedostatku životnih (i bračnih) uzbuđenja sama sebi piše anonimne erotske poruke. Njihova ćerka Marijana, trinaestogodišnjakinja u raljama puberteta, između licemerja okruženja i porodične anemije odlučuje da žrtvuje – sebe.

Najmlađi član porodice, Serhio, simbol dečje nevinosti/surovosti, živi u svetu mašte na oštroj ivici tragične stvarnosti. A senilni Dejka, kadar „da posegne za uspomenom iz 1956. i da je iskoristi kao da je jučerašnja”, jednako je željan ljubavi, pažnje i društva, u staračkom domu ili porodici. U ovoj galeriji intimnih uvida junacima se pridružuje i mačor Roki, koji romanu daje nesvakidašnji ritam, komičnost i uravnoteženost, bori se sa nagonskim zovom za parenjem, mirisom koji mu „stvarno radi grozne stvari”.

U toj tragikomičnoj priči, svaki junak poseže za određenim lažnim predstavama ne bi li opstao. Kao i svi mi, uostalom.

„Premda roman Stid od samog početka stavlja do znanja da je reč o darovitom književniku koji vešto koristi svoj novinarski i televizijski zanat, njegova najveća vrednost jeste univerzalnost, izuzetno razumevanje autora prema vrlinama i manama svakog lika – tolika da i čitalac s njima oseća empatiju – i činjenica da je u ovoj knjizi, baš kao ponekad i u životu, svaka stvar nazvana svojim imenom.”

Bojana Kovačević Petrović

prevod sa španskog Bojana Kovačević Petrović

F-20x14, Str-141, tvrd povez, latinica, CENA: 800 din.

 
Jalmar Sederberg: OZBILJNA IGRA, ROMAN

Ozbiljna-igra-smallU Švedskoj, na prelazu vekova, Arvid, ambiciozan i obrazovan mladić, upoznaje Lidiju, ćerku pejzažiste, tokom idiličnog letnjeg odmora i u nju se zaljubljuje. Međutim, Lidija ima i druge udvarače. Zarobljeni u slučajnim brakovima bez bez ljubavi, u poznim godinama se bore za ponovno ostvarenje njihove romanse koja se tragično završava. Roman Ozbiljna igra pripoveda o strasti i preljubi, problematizujući pojmove sudbine i životne sreće. Pred čitaocem se raspliću nivoi značenja: iza ljubavne pripovesti krije se vrsna psihologizacija likova u čijem se unutrašnjem životu neprestano odvijaju moralni konflikti. Pored toga, jasne su i Sederbergove aluzije na društveno-političku situaciju u Švedskoj na prelazu vekova što ovom delu daju još jednu nijansu.

„Iako je pripovest o ljubavnoj obmani, prevari i očaju u ovom prekretničkom švedskom romanu prilično jednostavna, Sederbergovo podrobno istraživanje života njegovih junaka je usložnjava. Arvid se zaljubljuje u Lidiju mladosti, a kada ih ambicije i splet okolnosti udalje jedno od drugog, on i dalje čezne za njom. Nakon što oboje stupe u brakove koji ih ne ispunjavaju, jedino što ostaje jeste njihova nepromenjena ljubav. Njih dvoje ulaze u dužu aferu koja Arvida ostavlja u očaju, a Lidiju zadovoljenu. Sederberg pokazuje oštro slikarsko oko za pozadinu: preljuba Arvida i Lidije odvija se u mirnim stokholmskim parkovima, u gužvi uredničkih kancelarija prepunih novinara i iznajmljenim sobama gde se sastaju, a u svakom od pomenutih lokaliteta ponuđeni detalji dovoljni su da se stvori svet senzacija. Čitaoci feminističkih ubeđenja mogli bi biti skloni kritici muške dominacije Arvidovog miljea – gde žene imaju malo ili nimalo mesta, iako se naoko čini da usmeravaju radnju romana. Iznad svega, Sederberg ispisuje psihološku napetost dostojnu Dostojevskog, dok Arvidovi unutrašnji etički konflikti prerastaju u fizički bol.“

Pablišers vikli

Jalmar Sederberg je rođen u Stokholmu, 1869. godine i jedan je od najznačajnijih skandinavskih modernih pisaca. Ozbiljna igra je proslavljena i trajna švedska ljubavna priča po kojoj su snimljena čak tri filma. Na srpskom jeziku je prošle godine objavljeno i drugo klasično delo ovog pisca, roman Doktor Glas koji je imao zapažen uspeh kod čitalačke publike.

prevod sa švedskog Dorijan Hajdu

F-20x14, Str-203, tvrd povez, latinica, CENA: 900 din.

 
Alfonso Rejes: SPEV O HALIBUTU, priče

VELIKAN MEKSIČKE KNJIŽEVNOSpev-o-Halibutu-smallSTI

Našim čitaocima se prvi put na srpskom jeziku, iz obimnog dela Alfonsa Rejesa (1889-1959), jednog od najvećih književnika koje je Meksiko ikada imao,  predstavlja antologijski izbor iz celokupnih njegovih priča.

Ovaj sjajni pisac svih žanrova, nepopravljivi inovator i utemeljitelj mnogih stvari u meksičkoj književnosti i kulturi, bio je umnogome preteča pisaca koji su ostvarili bum latinoameričke književnosti šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka.

Literatura je bio njegov način da kreira bolji svet, ustrojen prema vlastitim kriterijumima. To mu je i uspevalo. Tvrdio je „Fantazija mi nudi svet koji sam ja stvorio ’po svojoj slici i prilici…’ realnost mi nameće svet koji je spoljašnji, i u njemu me porobljuje. Dakle, realnost je moj neprijatelj.”

„Iz priča Alfonsa Rejesa teče bujica života, u širokom spektru: od najrazličitijih tema i spajanja krajnosti – u istoj priči paralelno egzistiraju filozofska razmatranja potkrepljena fizikom, botanika i književne ili antropološke teorije s jedne strane, a prozaični opisi i kolokvijalni izrazi s druge – do jezičkih i žanrovskih eksperimenata. Nije ga ograničavao formalistički koncept tekstualne autonomije i svim snagama je nastojao da preskoči ili izazove prag koji deli stvarnost od mašte, pisca od teksta, beletristiku od eseja.

U stalnom sporenju sa kanonskim tekstovima i uvreženim idejama, Rejes čitaocima pruža svežinu kojom odišu čak i takozvane mrtve metafore, poput fenomenalnog oživljavanja mrtve ruke u ’Ruci majora Arande’ i poziva nas da istražimo životnu snagu u naizgled inertnim predmetima i mislima.

U jednom eseju Borhes naziva Alfonsa Rejesa ’prvim čovekom književnosti naše Amerike’; ovim izdanjem srpski čitaoci će se uveriti u opravdanost takve atribucije.”

Sonja Štajnfeld

prevod sa španskog Sonja Štajnfeld

F-20x14, Str-177, tvrd povez, latinica, CENA: 800 din.

 
Burhan Sonmez: ISTANBUL ISTANBUL, roman

Istanbul-Istanbul-smallTURSKI NASLEDNIK ANDIĆEVE PROKLETE AVLIJE

„Četiri zatvorenika zatočenih u podzemnom zatvoru ispredaju priče o gradu iznad sebe i tako provode vreme između mučenja. Četiri glavna junaka: doktor, student, berberin i starac, opisuju, svaki na svoj način i kroz prizmu svog pogleda na svet, različita lica Istanbula, svoje ljubavi i patnje. Pored njih, u ćeliji preko puta, je i mlada devojka Zine Sevda, oličenje nesalomivog otpora, snažan glas koji sve vreme ćuti. A pod zemljom i na njoj, sa svojim paklom i rajem, možda najvažniji junak u romanu – grad Istanbul... Iako je ovo knjiga o zatvorenicima koji u hladnim ćelijama čekaju red na torturu, njene stranice se ne okreću da bi se otkrio novi metod mučenja već da bi se saznalo kako su se ovi ljudi oduprli diktaturi straha, šta im je pružalo utehu i mogućnost da na drugačiji način posmatraju trenutak u kome se nalaze. Svaki put kada se jedan od njih vrati sa mučenja, ostali ga promrzlog greju svojim telima, pobrinu se za njegove rane, a zatim mu pričama okrepe ranjenu dušu: pričama koje su dovoljno dobre i lekovite kao one iz Dekamerona i Hiljadu i jedne noći kojima su inspirisane. Glavni i jedini nepromenljiv junak tih zagonetki, bajki, lovačkih, monaških, životnih priča je Istanbul sa svim različitostima koje u njemu žive, stvaraju se i izmišljaju.

Narativ podzemlja polako prerasta u narativ o onome na površini zemlje. Pod zemljom, Istanbul se posmatra kao grad smrti i stradanja, dok je na njenoj površini to grad slobode, ljubavi, mašte. Međutim, skoro u svakoj rečenici može se osetiti da Burhan Sonmez vidi ćeliju pod zemljom kao mesto gde se može živeti, a Istanbul na njenoj površini kao zatvorsku ćeliju: 'Zatočeni u hladnoj ćeliji čeznuli su za ulicama i gužvom napolju. A oni napolju su bili srećni jer spavaju u toplim posteljama daleko od zatvora. Međutim, Istanbul je bio pun ljudi koje je gušilo beznađe i koji su kao kišne gliste puzali ujutru na posao.' Osuđenici začas postaju junaci za primer izolovani od ovozemaljskog zla, a ćelija postaježivotni prostor. Jer, prema Sonmezu, čovek je taj koji mestu daje smisao.“

Vesna Gazdić

prevod sa turskog Vesna Gazdić

F-20x14, Str-202, tvrd povez, latinica, CENA: 900 din.

 
Lidija Dimkovska: SKRIVENA KAMERA, roman

Skrivena-kamera-smallSVEVIDEĆE OKO KAMERE

Skrivena kamera je prvi roman Lidije Dimkovske, jedne od najznačajnijih savremenih makedonskih pisaca i dobitnice Nagrade za književnost Evropske unije. Njegovi junaci su tri umetnika: Lila, spisateljica iz Makedonije, Edlira, Albanka koja se bavi fotografijom, i Džozef, muzičar iz Pakistana. Ova neobična grupa upoznaje se u Beču, gde borave u istom stanu kao stipendisti. Uprkos distinkcijama, pripadnici različitih narodnosti se zbližavaju i pronalaze međusobne sličnosti. Roman je ispripovedan iz dva ugla; naratori su Lila i minijaturna kamera sakrivena u njenom nožnom prstu. Ovo je dirljiva priča o toleranciji ispisana u kadrovima što hvataju događaje između ljubavi i smrti. U prozi Lidije Dimkovske spojeni su vrhunska pripovedačka umešnost i vešto portretisanje psiholoških profila likova. Uverljivo progovara o međuljudskim odnosima, pri čemu pojam Drugog dočarava sučeljavajući kolektivno i pojedinačno.
Skrivena kamera je 2005. godine dobila nagradu Društva pisaca Makedonije „Stale Popov“ za najbolju proznu knjigu.

„Roman Skrivena kamera je događaj u makedonskoj prozi.“
Goce Smilevski, „Naše pismo“, Skoplje, Makedonija
„Roman koji vredi da doživi ekranizaciju.“
Igor Gedrih, „Revija 2000“, Ljubljana, Slovenija
„Intelektualno izuzetno kompleksno, a istovremeno šarmantno napisano štivo prožeto humorom i ironijom.“
Etela Farkašova, „Književna revija“, Bratislava, Slovačka
„Roman Lidije Dimkovske je u bukvalnom smislu reči 'ulaz u Evropu' u književnom smislu.“
Olivera Ćorveziroska, „Utrinski vesnik“, Skoplje, Makedonija

Prevod sa makedonskog Uroš Pajić

F-20x14, Str-194, tvrd povez, ćirilica, CENA: 900 din

 
Luisa Valensuela: SIMETRIJE, priče

PRIČE JEDNE OD NAJVEĆIH SAVREMENIH ARGENTINSKIH KNJIŽEVNICASimetrije-small

Valensuelina proza je stilski raznovrsna – humoristična, lirska, razbarušena, samozapitana, ali i mračna, angažovana i provokativna, ponekad sve to istovremeno. U neobičnom svetu Simetrija, u koji se upliću apsurd i fantastika, pred čitaocem se smenjuju: nelagodna želja ćerke da ubije majku, magična pera i amajlije, religijski i pseudoreligijski obredi, erotske fantazije, kanibalizam, kobne poplave; prizori iz gradskog života, nepisana pravila tanga, čudnovati kafe u kome muškarci i žene sede odvojeno; metaknjiževne fantazije o princezama transponovanim u savremeno doba i ogorčenim na svog tvorca – pa sve do torture političkih zarobljenica u argentinskim logorima.

Iznad svega, ovo su priče o potrazi za ženskim glasom i identitetom. Za Valensuelu, taj je identitet ukorenjen u kolektivnom iskustvu, naslanja se na tradiciju i njene ideale „ženstvenosti” ali je i menja i podriva, a istorijska marginalizacija žena omogućava im da promišljaju sebe, svet i književnost na nov, smeo i vizionarski način.

Ana Marković

„Knjige Luise Valensuele su naša sadašnjost ali u njima je takođe sadržana naša budućnost; na svakoj njihovoj stranici nalazi se istinsko svetlo, istinska ljubav, istinska sloboda.”

Hulio Kortasar

„U srcu Valensueline proze nalazi se duboka zaokupljenost upotrebom i zloupotrebom moći, strukturama dominacije koje prožimaju najosnovnije aspekte našeg bivstvovanja. Te strukture dominacije očitavaju se u politici tela, politici seksualnosti, politici jezika i politici države, posebno autoritarne države. Valensuelina proza vešto oslikava međuzavisnost između svakog od ovih nivoa političke razmene.”

Gvendolin Dijas

„Ono što Luisa Valensuela piše o nama mnogo je više od svedočanstva: to je jedan novi znak koji nam omogućava da, zahvaljujući njoj, izrazimo naše lične, još uvek neimenovane oblasti, sve ono što pati i čemu je potrebno oslobođenje i pravda.”

Leopoldo Brisuela

Prevod sa španskog Ana Marković

F-20x14, Str-161, tvrd povez, latinica, CENA: 900 din

 
Leopoldo Lugones: FANTASTIČNE PRIČE, priče

Fantasticne-price-smallSVET U KOME SU ČUDA ODISTA ČUDESNA

Izbor „Fantastične priče“ Leopolda Lugonesa, jednog od najuticajnijih pisaca u argentinskoj istoriji književnosti, sadrži priče iz knjiga „Strašne sile“ („Fuerzas extraćas“, 1906) i „Kobne priče“ („Cuentos fatales“, 1924) i one objavljene u časopisima od 1897. do 1936. godine, počev od prve Lugonesove fantastične priče „Leptir?”.

Nastale u vreme kada se pozitivizmu kao dominantnoj filozofiji i realizmu kao vodećem književnom pravcu suprotstavljaju modernistička interesovanja za egzotično, okultizam i iracionalno, one problematizuju pozitivističke ideje i podrivaju temelje realistične verodostojnosti, u čijem se kulturološkom i estetskom normativnom okviru konstituiše književnost fantastičnog realizma kao suštinski subverzivni žanr.

Lugonesov fantastični univerzum šarolik je koliko i njegova interesovanja, u njemu figuriraju ezoterija, okultizam, teozofija, mitovi, narodna verovanja, hrišćanski motivi, ludaci i moderni magovi-naučnici, čarobni predmeti i buntovne, inteligentne ili osvetničke životinje kao subverzivni elementi unutar ustanovljenog prirodnog ili sociokulturnog poretka. Specifično za Lugonesa je to što natprirodne fenomene često izazivaju sami junaci, bilo naučnim eksperimentima, kršenjem božanskih zapovesti, prkosnim stavom ka onostranom, ili čak taštinom i ljubavnim nepromišljenostima.

Odvažni, radoznali ili cinični junak mora da prizna poraz pred silama koje ga nadilaze i koje ne uspeva sasvim da dokuči. Nastala u vreme pre modernih neofantastičnih preispitivanja žanra, koja su zamenila strah i nevericu pred natprirodnim fenomenima egzistencijalnim zamorom i rezigniranim prihvatanjem posunovraćene stvarnosti, Lugonesova fantastika još uvek odražava svet u kome su čuda odista čudesna, uzbudljiva i opasna i ostavljaju duboke a ponekad i kobne posledice na one koji ih iskuse.

priče sa španskog prevela Ana Marković

F-20x14, Str-165, tvrd povez, latinica, CENA: 800 din

 
Duško Rodev, SVETLA BUDUĆNOST POČINJE SUTRA, NAJKASNIJE PREKSUTRA, roman

Svetla-buducnost-smallPOSLEDNJI DEO TRILOGIJE O DOJRANSKOM

„Svetla budućnost počinje sutra, najkasnije preksutra“ jedan je u nizu romana Duška Rodeva koji pripovedaju o sudbini mladića po imenu Dojranski. Radnja je smeštena u period izgradnje države Jugoslavije, u jednu od njenih saveznih republika, Makedoniju. Zajedno s romanima „Razgovori s Dojranskim“ i „U očekivanju Nobelove nagrade“ (sa kojima je srpska čitalačka publika već upoznata) ovaj roman čini trilogiju o dva prijatelja koja su svoje gimnazijske dane proživljavali tokom četrdesetih godina dvadesetog veka, nakon Drugog svetskog rata.

Kontekst posleratne Jugoslavije ovde je prikazan iz ugla tinejdžera koji istovremeno prolaze kroz ozbiljne društvene ali i fiziološke promene. Školski dani zaljubljivanja, šetnji korzom i popravljanja slabih ocena, prepleteni su sa političkim govorima druga Aceta, gimnazijskog vođe, random akcijom i paradama. Raskid Jugoslavije s a Informbiroom 1948. godine ironično je prikazan kroz brojne novinske naslove i članke, gde provejavaju imena Staljina, Molotova, Ždanova i drugih, kao i šaljiva ali i logična razmatranja Dojranskog koja se na samom kraju romana pokazuju ne tako bezazlenim. Momak završava na sudu i dobija pet godina robije, a njegov izobličen lik može se videti još jedino kroz prozor američkog džemsa što ga odvodi u dugu, tamnu noć.

s makedonskog preveo autor

F-20x14, Str-127, tvrd povez, latinica, CENA: 800 din

 
Ćel Veste: PRIVIĐENJE ’38, roman

Prividjenje-38-smallJEDAN OD NAJBOLJIH SAVREMENIH SKANDINAVSKIH ROMANA

Početkom 1938. advokat Klas Tune zapošljava u svojoj helsinškoj kancelariji novu službenicu, strogu i uzdržanu gospođu Matildu Vik. Uprkos staleškim razlikama, među njima se rađa intuitivna simpatija i odnos poverenja. Ipak, jedan kratak susret nateraće Matildu da se suoči sa svojom prošlošću i, u saigri sa Tuneovom neodlučnošću i utonulosti u refleksije o vlastitom životu i ljudskom udesu, ujedno osujetiti svaku mogućnost iskrenog prijateljstva i zbližavanja... Iza kulisa lične priče, pred čitaocem se, pak, otkriva potisnuta istorijska zbilja, kao i višeslojno oslikavanje prelomnog trenutka, kada Finska, i čitava Evropa, stoje na ivici.

...Početkom 1918. u Finskoj besni građanski rat. Revolucija u kojoj se urušilo rusko carstvo donela je zemlji nezavisnost, ali ujedno je među stanovništvom pokrenula pitanje budućeg uređenja mlade države. „Crveni“ socijalisti sukobljavaju se sa „belima“ koji uživaju podršku konzervativnog finskog Senata. Posle samo nekoliko meseci, rat se, zahvaljujući nemačkoj intervenciji, okončava pobedom „belih“. Uprkos monarhističkim težnjama germanofilske struje unutar „belih“, Finska ostaje republika i do kraja naredne godine proglašava se opšta amnestija za poraženu stranu, ali pobednici u međuvremenu sprovode surovu odmazdu. Broj žrtava među „crvenima“ gotovo se upetostručuje po okončanju ratnih akcija kroz masovna pogubljenja i zatvaranja u „logore gladi“.

Dvadeset godina kasnije o ratu se retko progovara, a dešavanja koja su mu usledila važe za apsolutni tabu. Sve uočljivija pretnja nadolazećeg sukoba svetskih razmera vodi, međutim, ka jednoj novoj radikalizaciji koja primorava mladu državu i pojedince u njoj da iznova prožive podele i odluke stare dvadeset godina. Ako je ekonomski i kulturni procvat dvadesetih godina i doneo nadu da se može prevazići prošlost, a suprotnosti izmiriti, u ponovnom suočavanju sa mračnom stranom čovečanstva vrlo brzo spadaju maske, a mirnodopski život tokom protekle dve decenije sve je više nalik na neuspelu veštačku tvorevinu, puko kolektivno priviđenje.

„Zbijena hronologija romana omogućava višeslojno i nategnuto oslikavanje prelomnog trenutka, kada Finska, i čitava Evropa, stoje na ivici. Ovo takođe dopušta iskrsavanje unutrašnjih života likova… Veste nas vraća u vreme kada je izbor i dalje bio moguć, kada kocka još uvek nije bila bačena. Ovo je izuzetno impresivno ostvarenje.“

Svenska Dagbladet

Priviđenje ‘38 nije kamerna predstava, ali Veste je konstruisao izuzetno lepo mesto radnje u kojem dopušta svojim likovima da se polako prelamaju na sve manje i manje delove. Kancelarija, mesto za begunce, postaje sve više zagušljiva, ništa osim džepa nabijenog vazduhom, ulovljenog između brutalne prošlosti i brutalnosti koje tek predstoje.”

Kulturnytt, Sveriges Radio

„U Priviđenju ‘38 Ćel Veste zgušnjava glavne teme svojih ranijih istorijskih romana da bi kreirao odlično izgrađeno, zategnuto pripovedanje koje ostavlja utisak osveženja i napetosti, kao triler. On je stvorio priču koja se kreće kroz vreme i prostor, ali u kojoj je svaki deo ide ka tragičnom, neposredno nagoveštenom, ali ipak neočekivanom vrhuncu.”

Hufvudstadsbladet

sa švedskog prevela Jelena Loma

F-20x14, Str-269, tvrd povez, latinica, CENA: 900 din.

 
Jalmar Sederberg: DOKTOR GLAS, roman

Doktor-Glas-smallREMEK-DELO O TRPLJENJU MOĆI

Sablasna priča o doktoru Glasu smeštena je u Štokholm tokom poslednjih godina devetnaestog veka. Doktor, problematičan i saosećajan čovek, pripoveda čudnu priču o Prečasnom Gregorijusu i njegovoj lepoj ženi. Gregorijus, star i neprijatan sveštenik ugrožava njeno fizičko i psihičko zdravlje. Ona se konsultuje sa doktorom Glasom, koji po prvi put krši etičke principe svog zanimanja i koristi potpuno netradicionalne metode da bi joj pomogao. Ali kada žena pronađe ljubavnika, doktor Glas se zaljubljuje u nju, i tako nastaje nepodnošljiva situacija.

Pred nama je remek-delo švedskog klasika Jalmara Sederberga. Doktor Glas je imresivan roman o trpljenju moći, o jezivim moralnim dilemama, u kome se sučeljavaju utisci o štokholmskom fin-de-siécle-u sa psihološkim portretom čoveka obuzetog opsesijom. Njegove preokupacije – seksualna nekompatibilnost, abortus, eutanazija – zajedno sa njegovim psihološkim uvidima, čine ga izvanrednim modernim delom.

Doktor Glas je objavljen u Švedskoj, 1905. godine, kada je izazvao skandal, pre svega zbog toga što se bavi večno skandaloznim temama, seksom i smrću.

Metež oko ʻDoktora Glasa’ proizašao je iz doživljaja da on opravdava abortus i eutanaziju, čak i da možda racionalizuje ubistvo. Njegov protagonista je doktor koji ima mnogo stvari da kaže o dvoličnosti sopstvenog društva.

Doktor Glas je elegantna, snažna i umešno ispletena psihološka studija o komplikovanom čoveku koji se nalazi pred opasnim ali i širom otvorenim vratima i ne može da se odluči da li da kroz njih prođe ili ne.

Doktor Glas je duboko uznemirujuć roman, kao i određeni snovi – ili, ne slučajno, pojedini Bergmanovi filmovi, koji ga je sigurno pročitao. Jezive plave letnje noći severa spojene sa neobjašnjivom anksioznošću, bezimenim Kjerkegorovim strahom koji obuzima Glasa u sasvim uobičajenom trenutku, sučeljavanje blede duhovnosti gotovo komično vulgarnoj čulnosti – proizlaze iz istog kulturološkog konteksta.

Doktor Glas je jedna od onih genijalnih knjiga koje su sveže i upečatljive sada kao što su bile i dana kada su objavljene.“

Margaret Etvud, Gardijan

2016; 1. izdanje; F-20x14; S-125; tvrd povez; latinica; CENA 800 din.

 
Giljermo Martines: ODVRATNA SREĆA, priče

Odvratna-sreca-smallU RAVNOTEŽI NUŽNOSTI I SLUČAJNOSTI

Giljermo Martines odavno ima svoju publiku u Srbiji; njegova prva dva romana su objavili novosadski „Svetovi“, sledeća dva – beogradska „Laguna“. Antologijska priča Veliki pakao objavljena je, kako dolikuje, u „Agorinoj“ Antologiji savremene argentinske priče; no njegove pripovetke nikad dosad nisu kod nas bile objavljivane.

Priče odabrane u ovoj knjizi predstavljaju Martinesov literarni svet, trikove njegovog zanata i srećan amalgam naučnika zabrinutog pred enigmom postojanja i malovaroškog teniskog šereta. Po temama koje se kroz sve njegove knjige provlače, može se mirne duše reći da mu je delo veoma koherentno, takoreći monolitno, profesorski kontrolisano i uravnoteženo – bez viška i bez manjka.

Martinesova ličnost sa mnogostrukim dnom stvara i takvu književnost, iako to ne podrazumeva konvencijalno pozitivističko uprošćavanje; njegove teme su egzistecijalne, vanvremene, osmišljene kao matematički problemi ravnoteže nužnosti i slučajnosti, hronološkog i paralelnog vremena, stvarnosti i njenih alternativa. Ali logičar kao da se samom sebi pomalo ruga (nikad čitaocu) jer finom ironijom i humorom relativizuje svoj naučni pristup primenjujući ga na nizgled trivijalne teme.

U njegovim pričama i romanima pojavljuju se pohotni profesori i izazovne studentkinje, iskusne i uvenule barske dame i golobradi zavodnici, senilne i mrgodne babe i umorni očevi, teniseri, bolničarke, umišljene književne veličine, zločinci i žrtve, običan svet. Naučni metod tek odškrine vrata da pokaže načas kako svakodnevica nije samo ono što se vidi, da banalna stvarnost često sadrži neslućenu višeslojnost koja ponekad može biti fantastična, apsurdna ili jeziva.

Privlačnost Martinesovih knjiga – naročito priča – je u toj dobro skrivenoj ruci majstora da prevede univerzalne istine u zanimljive, često napete sadržaje, pritom ne propuštajući žanrovska poigravanja – od Le Karea preko Lafkadija Herna i Poa, do Borhesa i pomalo zaboravljenog Kiroge – i umešno primenjujući Velsovu teoriju fantastike jedne premise.

Argentinski pisac rođen 1962. u gradu Baija Blanka, danas je najprevođeniji živi pisac svoje zemlje čije se delo čita na četrdesetak jezika. Proåuo se pripovedaåkom knjigom Veliki pakao (1989), snagu dara potvrdio je prvim romanom O Rodereru (1992), usledili su romani Maestrova žena (1998), Oksfordski zločini (pravi naslov knjige je Neprimetni zločini, a nagrađena je 2003. uglednom nagradom Planeta, prevedena na 35 jezika i prenesena na veliki ekran u režiji Aleksa de la Iglesije), Spora smrt Lusijane B (2007), Ja sam takođe imao biseksualnu devojku (2011) i zbirka priča Odvratna sreća, koja je 2013. autoru donela prvu međunarodnu nagradu za knjigu priča koju dodeljuje kolumbijska fondacija „Garsija Markes”.

2016; 1. izdanje; F-20x14; S-143; tvrd povez; latinica; CENA 800 din.

 
Dušan Mitana: MOJE RODNO GROBLJE, roman

Moje-rodno-groblje-small_konacno„Ličnosti u ovim memoarima su prikazane u karikaturi i hiperboli... Pisac Dušan Mitana je poznat kao duhovit pripovedač, ali u ovoj knjizi njegova duhovitost je postigla vrhunac... Cela ova knjiga se čita sa beskrajnim uživanjem.” – Mihal Harpanj

prevod sa slovačkog Mihal Harpanj

2015; 1. izdanje; F-20x14; S-154; tvrd povez; ćirilica; CENA 800 din.

 
Duško Rodev: U OČEKIVANJU NOBELOVE NAGRADE, roman

U-ocekivanju-Nobelove-nagrade-small_KONACNOOTKRIVANJE ŽENSKE LEPOTE NASPRAM SVETSKE REVOLUCIJE

Sasvim ironičnog naslova, ova topla priča govori o otkrivanju sveta i sunovratu snova generacije gimnazijalaca iz 1948. godine, čija je mladost proticala u vreme socijalizma, obnove i izgradnje, koja se opredeljivala između ovog i onog, i čiji su se pripadnici našli na različitim stranama.

„Roman U čekivanju Nobelove nagrade Duška Rodeva započinje željom dva dečaka ka tome da budu veliki pisci, čije je stvaralaštvo ovenčano Nobelovom nagradom. Njihovi dijalozi obojeni su dečjom maštom kojoj se čini da na putu ka slavi nema nijedne prepreke, osim možda nedostatka brade, jer posle dostojanstva, najvažnija stvar za jednog pisca je da ima bradu. U, na prvi pogled, naivnim dijalozima između glavnog junaka (pripovedača), i njegovog prijatelja Dojranskog krije se ironija i kritika društva.

Međutim, smeh će vrlo brzo skliznuti sa lica čitaoca, jer se mladići suočavaju sa ozbiljnim problemima koji proishode iz političke situacije u kojima se njihova država našla. Dojranski se, poput svakog momka, zaljubljuje, druži, odlazi na korzo i vija devojke. U jednom trenutku ga odvode kao sumnjivog, a on se sa Golog Otoka vraća slomljen, bolestan i otuđen od čitavog sveta. Ovaj roman iznova otvara pitanja kojima su se u srpskoj književnosti bavili Dragoslav Mihajlović i Borislav Pekić. Golootočko iskustvo ponovo postaje aktuelna književna tema, s tim da tikve cvetaju ne samo u komunističkom društvenopolitičkom režimu, već i u onim potonjim.“ – Nataša Drakulić

„Ovaj roman se nadovezuje na prethodne romane Duška Rodeva – Razgovori s Dojranskim i Svetla budućnost počinje sutra, najkasnije sledećeg dana. Nastavlja priču o njihovom glavnom junaku, Dojranskom. On pripoveda o ljudskim sudbinama, te priče su pune ironije, apsurda, etičkih deformacija, nepravde, uzaludnih nadanja i tuge zbog ispraznosti života.

Vreme u kojem se odvija radnja u ovom romanu je težak i mračan period raskida Jugoslavije sa zemljama Informbiro-a. Iako su mladi očigledno pre svega zainteresovani za svoj ljubavni život, gde je čežnja za ljubavlju snažno prisutna, u njihovu svakodnevicu dolaze i problemi trenutne političke situacije. Kroz ovaj roman Duško Rodev nastavlja da se izjašnjava kao autor zaiteresovan za eksplicitne etičke probleme. U ovom slučaju – kroz lirsku intonaciju koja menja problematične uslove, kroz humor koji prelazi u ironiju, sa napadom na 'nebo' i bolan pad na zemlju, kroz iluzije koje se raspršavaju kao kratkotrajni balončići od sapuna – dolazimo do naših modernih vremena, kad se ružne manifestacije prošlosti iznova pojavljuju.“ – Blagoja Ivanov

prevod sa makedonskog Duško Rodev

2015; 1. izdanje; F-20x14; S-130 ; tvrd povez; latinca; CENA 800 din.

 
Lidija Dimkovska: REZERVNI ŽIVOT, roman

Rezervni-zivot-smallPOTRESNA PRIČA O NAŠEM VREMENU

Rezervni život spada u najbolje romane napisane ne samo u Makedoniji, već i na prostorima čitave bivše Jugoslavije u 21. veku. Pripovedno majstorstvo autorke ostavlja čitaoca bez daha, dok pred njim promiču godine u kojima se uzdižu i raspadaju lični životi junaka, kao i sama zemlja u kojoj su živeli.

Rezervni život Lidija Dimkovska je roman napisan iz prespektive Zlate, sijamske bliznakinje čija je glava spojena sa glavom njene sestre Srebre putem zajedničke vene, pri čemu se pripovedanjem u prvom licu jednine naglašava njihova individualnost, bez obzira na činjenicu fizičke sraslosti dva bića.

Razlike između sijamskih bliznakinja dolaze do izražaja upravo zbog njihove telesne povezanosti i sudbinske nemogućnosti razdvajanja; karakteri, želje, težnje i htenja sestarasu drugačiji, uprkos identičnosti njihovih izgleda, jednakom obrazovanju i istovetnim životnim okolnostima, kako društvenopolitičkim, tako i porodičnim. Zlata i Srebra od svog rođenja bivaju žrtve brojnih predrasuda i to ne samo komšiluka, đaka, studenata i drugih društvenih grupa u okviru kojih se pojavljuju, već i sopstvenih roditelja.

Uprkos tome što su posmatrali kao retardirane, bez obzira na to što su ih ljudi doživljavali kao pokretne eksponate; Zlata se nakon sudbonosnog razdvajanja oseća kao invalid kojem fali deo tela. Osećaj dekompozicije se može dovesti u vezu ne samo sa raspadom Jugoslavije (koje je sveprisutna pozadina romana), već i sa kišovskim poimanjem sveta u kojem se sve osipa, a koje je u savremenoj književnosti postalo neka vrsta opšteg mesta, što potkrepljuju reči naratora pred kraj ovog romana: vidiš da ne samo tvoja zemlja, nego uopšte svet nema više ni glavu ni rep.

Rasturanje određenog jedinstva na parčad nije prošlo bez žrtve ni u slučaju Zlate i Srebre, ni u slučaju jedne bivše države. Ovaj roman je priča o tragediji nepreživelih i osuđenosti onih koji su ostali u životu na traanje za novim identitetom, nekom vrstom intergracije u svetu.

prevod sa makedonskog Milenko i Uroš Pajić

2015; 1. izdanje; F-20x14; S-348; tvrd povez; ćirilica; CENA 1200 din

 
Alberto Ruj Sančez: RUKA VATRE, roman

Ruka-vatre-smallKNJIGA KOJA BRIŠE GRANICE ČULNOSTI

Ruka vatre je knjiga o želji: onoj koja izbegava kalupe u svakom mogućem smislu: razliva se, otima, preliva preko svakog okvira, izmiče kalupima. Alberto Ruj Sančez, preko glavnog lika Zajduna, ljubavnika, pisca, pripovedača, pesnika, lika čiji život sadrži poveću količinu autorovih biografskih podataka, u ovom delu ispaljuje tekst u pravcima raznovrsnih manifestacija ljudske želje.

Ruka vatre briše razne granične linije: između stvarnosti i fikcije, između književnih žanrova, između erotike i ljubavnog čina; pustite da ta ruka iz vatre, ta vatrena ruka života, kao ruka grnčara, oblikuje vaše fantazije. Čitaoci Ruke vatre i sami postaju Hamsa: drže knjigu u rukama, neguju je, čuvaju, uživaju u njoj i sa njom, a čitaju je i usvajaju očima” – Sonja Štajnfeld     

Ruka vatre Alberta Ruja Sačeza je čulna knjiga koja sa čitaocem komunicira putem vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira. Opipava svet, poput deteta, i iznova se s njime upoznaje. Vraća nas na sam početak stvaranja gde je svaki predmet novo otkriće. Zavodi i zadovoljava, prodirući u najdublje ponore ljudskih želja.

Umetnik i ljubavnik su izjednačeni, oni se podrobno upoznaju sa materijalom na kojem stvaraju, dodiruju ga i oblikuju, izazivaju promene na njemu, bilo da se radi o keramičkoj figuri, bilo o ženskom telu. Igra sa vatrom je opasna, ali i neizbežna, iako je vilin konjic svestan da će dodirnuvši plamen izgoreti, on uleće u vatru, vođen velikom željom za spoznajom u kojoj će njegova smrt biti veličanstvena.” – Nataša Drakulić

prevela sa španskog Sonja Štajnfeld

2015; 1. izdanje, F-20x14; S-342; tvrd povez; latinica; CENA 1200 din

 
Luisa Valensuela - ROMAN NOAR S ARGENTINCIMA - roman

Roman-noar-s-Argentincima-smallČUDNI I MAHNITI SVET U KOME SE PIŠE TELOM

Dva mlada argentinska pisca, Roberta Agilar i Agustin Palant, susreću se u Njujorku, gde oboje pišu svako svoj roman. Roberta tvrdi da „treba pisati telom“,živeći život punim intenzitetom. Možda baš zbog toga Agustin odlučuje da se osmeli i krene po opasnim njujorškim četvrtima, gde upoznaje jednu glumicu,koju zatim ubija iz nekakve unutrašnje prinude, ne shvatajući ni sam zašto.Ubistvo se dešava bez svedoka, ali Agustin ne može da oprosti sebi. Zajedno s Robertom, koja ne zna celu istinu, otpočinje potragu za mogućim motivima svog postupka,koja će ih odvesti u jedan čudni i pomahnitali svet.  No, Roman noar nije samo pseudo krimi priča, on je i Robertina ljubavna  priča,koja ne može da se realizuje na fonu tuđe lične i istorijske tragedije, a zatim – i možda pre svega – horor priča o diktaturi. Na horor diktature se aludira uspostavljanjemsimetrije sa sadomazohističkom seksualnom praksom Ave Taurel, kao i pričom o ženi sa sekirom koja traži osvetu.Ovaj pseudo kriminalistički roman, u kome je ubica poznat već od prve stranice, i koji sam postaje detektiv sopstvenog zločina, pokušavajućida otkrije sopstvenu motivaciju, stalnim aluzijama upućuje čitaoca na one druge, vojne zločine, koji su zapravo onaj neophodni kontekst Agustinovognaizgled apsurdnog postupka.

“U delu Luise Valensuele lično i političko se često međusobno reflektuju. Roman noar pokazuje kako Agustinova lična borba sa zlom prerasta u metaforu ljudskog odnosa prema užasu i nasilju, s posebnim naglaskom na Argentince koji su bili svedoci Prljavog rata kasnih 70-ih godina XX veka. (…) Užasnut i šokiran, Agustin pokušava da potisne sećanja u činu samonametnutog slepila. On je metafora za njegove sugrađane koji su odbijali da priznaju opseg mučenja i “nestanaka” čak i nakon što je Prljavi rat završen. U tom smislu, Valensuelina umetnost služi kao sredstvo provokacije i šoka. Njen je cilj da nas uznemiri i time navede na nova saznanja, da nas učni svesnim novih odnosa dok prepoznajemo sebe u njenim likovima.  Ona je simboličko istraživanje naše lične i kolektivne savesti, borba sa spoznajom o našem sopstvenom gubitku nevinosti.“ Čeril Nimc u American Book Review

Knjigu je sa španskog prevela Ana Marković.

O autorki:

Luisa Valensuela (Luisa Valenzuela – Buenos Ajres, 1938) – autorka brojnih eseja, romana, pripovetki, mini-priča i jedna od najvažnijih savremenih argentinskih književnica. Rođena u umetničkoj porodici – njena majka, Luisa Mersedes Levinson, takođe je bila književnica – Valensuela je od malena bila okružena velikanima argentinske književnosti; u njenoj kući okupljali su se Borhes, Bjoj Kasares i Ernesto Sabato između ostalih. Vrlo mlada počela je i sama da se bavi novinarskim poslom i književnošću. Puno je putovala, živela je u Francuskoj, Španiji,  Meksiku i SAD. U Njujorku je provela deset godina (1979-1989), gde je otišla da radi kako bi se sklonila od vojnog režima u zemlji. Tamo je i napisala Roman noar s Argentincima (1990).  Dobitnica brojnih domaćih i međunarodnih priznanja, prevođena na brojne svetske jezike, danas živi, radi i neumorno piše u Buenos Ajresu Ponekad klasifikovana kao predstavnica latinoameričkog posbooma, u kome je zapaženo veće učešće ženskih autorki, među kojima je najpoznatija Isabel Aljende, sama Valensuela se ograđuje od sentimentalnog romana  i magičnog realizma karakterističnog za mnoge književnice te generacije. Valensuela piše političku književnost, u najširem smislu te reči, i bavi se u svojim autopoetičkim esejima prevashodno konceptima ženskog pisma i pisanja telom. Od velikana latinoameričke književnosti, stilski joj je vrlo blizak Hulio Kortasar: njena je proza duhovita, razigrana, eksperimentalna, istovremeno zabavna i vrlo kritična u odnosu na društvenu i političku stvarnost.

Važnija dela: Ovde se dešavaju čudne stvari (1975, priče), Kao u ratu (1977, roman), Promena oružja (1982, priče), Roman noar s Argentincima (1990, roman), Simetrije (1993, priče), Putešestvije (2001, roman), Opasne reči (2002, eseji), Sutrašnjica (2010, roman), Sardinijska maska (2012, roman), Dnevnik maski (2014, putopis).

ISBN  978-86-6053-159-1

2015; 1. izdanje;  F-20×14; S-198; tvrd povez; latinica; CENA 900,00 din.

 
Samanta Šveblin: PTICE U USTIMA, priče

Ptice-u-ustima-smallPUKOTINE U ZAČARANOM KRUGU SVAKODNEVNOG SVETA

Samanta Šveblin veruje u dobru, zanimljivu, podsticajnu književnost, a užasava se dosadne. Pred čitaocem je izbor iz njene dve knjige priča, Ishodište nereda i Ptice u ustima, koje se "opasno približavaju utopiji savršene knjige". Šveblin je postala najoriginalniji i najjači glas savremenog mladog pripovedaštva ne samo Argentine nego možda i čitave Latinske Amerike. Pripovetke Samante Šveblin prevedene su na petnaestak jezika i zanimanje za njeno delo, kako među đirokom publikom, tako u akademskim krugovima i dalje raste.

U narativnom svetu Samante Šveblin, u svakoj priči o njemu, postoji uvek gotovo neprimetna pukotina kroz koju njeni protagonisti pokušavaju da uteknu u neku drugu, blagorodniju stvarnost koju ni mi, čitaoci, ni oni kao likovi, kao da ne poznajemo.

Latentna napetost prati sve priče Samante Šveblin ("U stepi", "Ptice u ustima"), čak i u anegdotama naizgled trivijalnog sadržaja ("Deda Mraz spava kod nas","Glave o asfalt"), otud stalni prizvuk horora ("Pod zemljom", "Očajne žene") ili apsurda ("Crne rupe") koji od svakodnevnog sveta pravi začarani krug iz kojeg se retko kad ščepa prilika za izlazak. Sumnja se da  je svako dno duplo (tako ekonomično saopšteno  pričom "Moj brat Valter").

Nepogrešivo je prepoznatljiv opori, surovi i subliminalno nasilni svet njene proze ("Benavidesov teški kofer", "Irman", "Očajne žene", "Ptice u ustima", itd)  koju su mnogi, zbog fantastičkih tragova i beketovski snažnog ukusa književnosti apsurda često dovodili u vezu sa Kafkom. Hiperbola ("Pod zemljom"), čudo "jedne premise" ("Konzerve", "Čovek sirena", "Crne rupe") prati sveprisutni fini humor koji se kreće po širokom registru, od lake ironije do kaustičnog cinizma, smešten u sivoj zoni između opsene i vaumetnički trivijalnog postojanja.

Svi tekstovi Samante Šveblin su više nego uzoriti: onako kako su to priče Rejmonda Karvera ili Gabrije Garsije Markesa. Dobro korišćenje sturog, direktnog jezika bez prideva stvara to osećanje dvostrukog dna,  postojanja nečeg (pretećeg?) neizrečenog i neizrecivog, ali dubljeg i važnijeg, što prezire blagoglagoljivost i hod u mestu. Možda je sve to samo drugo ime za književnost o suštini stvari.

Branko Anđić

Preveo sa španskog Branko Anđić

2015; 1. izdanje;  F-20×14; S-153; tvrd povez; latinica; CENA 700,00 din.

 
Džojs Kerol Outs - MILI TATA, roman

STREPNJE I SUROVE NADE RODITELJSTMili-tata-small2VA

Prečasni Čester Keš, alijas Mili Tata, putuje i drži propovedi, ali i kidnapuje i muči dečake.

Roman počinje jednom takvom otmicom. Žrtva je Robi Vitkoum, otet iz ruku majke Dine na parkingu tržnog centra. U pokušaju da ga spase, majka zadobija teške povrede od napadača. Mili Tata beži s Robijem u drugu državu gde živi s njim pod maskom samohranog oca i udovca. Mučenjem i ponižavanjem otmičar uči Robija da ga posmatra kao pravog oca, koji je sa svojim grotesknim nadimkom sušta suprotnost očinske figure. On izgladnjuje dečaka, zatvara ga u „škrinju“ i seksualno zlostavlja.

Uporedo s dečakovom golgotom, Outs prikazuje muke roditelja koji su ostali bez deteta i njihov život u surovoj nadi. Nakon šest godina zatočeništva, dečak uspeva da pobegne i vraća se u svoj dom, ali nastavak porodičnog života Vitkoumovih ne ide nimalo lako. Ožiljci su preduboki, suviše mnogo vremena je prošlo i srećan kraj se ne nazire.

Prema rečima kritike, Džojs Kerol Outs poteže problematično pitanje ovim romanom – da li proza može govoriti o moralu slikom moralno neprihvatljivog junaka. Kao veliki majstor prikaza poremećenih umova, Outs daje mračan, detaljan, ali krajnje realističan portret manijakalnog Milog Tate. S druge strane, ni karakterizacija običnih ljudi, kakvi su bili Robijevi roditelji pre otmice, nije ništa manje umešna. Čak i dok im se brak raspada pod teretom strašne nesreće, Vit i Dina Vitkoum se drže svoje ljudskosti iako im se život polako raspada.

Vešto napisan i izuzetno savremen, roman Mili Tata bavi se jednom od najosetljivijih tema današnjice – zlostavljanjem dece. Džojs Kerol Outs bez okolišanja i uvijanja veoma uverljivo secira um prestupnika i žrtve, ali se bavi i odgovornošću roditelja, zajednice, školskog sistema, medija i društva kao celine.

Džojs Kerol Outs (1938) američka je spisateljica i profesorka kreativnog pisanja. Poslednjih nekoliko godina je pominju u najužem krugu potencijalnih dobitnika Nobelove nagrade. Teme kojima se Outsova bavi su širokog dijapazona: od gotskog romana, otuđenosti pojedinca, društvenih fenomena i anomalija, zavođenja, nasilja, incesta, silovanja, feminizma, razlike između polova.

Džojs Kerol Outs spaja velike zamisli i sitne pojedinosti u idealnom proznom činu balansiranja, ali najlepše je što to zapravo ne primećujete. Preokupirani ste žurbom da okrenete sledeću stranicu. Pripovedanje nijednog živog američkog pisca ne odjekuje prizvukom užasa koji je proizveo Edgar Alan Po onako kako to radi Džojs Kerol Outs.

Preveo sa engleskog Igor Cvijanović

2015; 1. izdanje;  F-20×14; S-231; tvrd povez; latinica; CENA 900,00 din.

 
Isidoro Blajsten – MENE NIKADA NISU PUŠTALI DA PRIČAM, izabrane priče

Mene-nika-nisu-smallArgentina je uvek bila zemlja izvrsnih pripovedača. Blajsten pripada onoj rasi pripovedača apsurda koji nas nagone, između dva napada grohotnog smeha ili dva talasa jeze, da shvatimo sve nijanse životnog spektra. Čudno je osetiti toliku sreću od čitanja... jedan izvanredan čas književnosti. Sve ovo su prepoznali naši čitaoci, tako da je ova knjiga, od juna, kada se pojavila, za samo nekoliko meseci i u Srbiji stekla status kultne među poznavaocima najboljih književnih začina.

Preveli sa španskog Branko Anđić i Ljiljana Popović Anđić

2014; 1. izdanje;  F-20×14; S-181; tvrd povez; latinica; CENA 700,00 din.

 
Džamejka Kinkejd – GLE SAD ONDA, roman

Gle-sad-onda-smallU Gle Sad Onda, izuzetnom i evokativnom novom romanu Džamejke Kinkejd, prikazana je implozija jednog braka sa svim njegovim radostima i patnjama. Ovo pronicljivo ispitivanje raznolikih načina na koje proticanje vremena deluje na ljudsku svest ispripovedano je skladno i opčinjujuće, Kinkejd ulazi u kožu svakog od svojih likova – majke, oca, i njihovo dvoje dece, koji žive u jednom seocetu u Novoj Engleskoj.

Preveo  sa engleskog Alen Bešić

2014; 1. izdanje;  F-20×14; S-148; tvrd povez; latinica; CENA 800,00 din.

 
Dejvid Foster Volas – DEVOJČICA NEOBIČNE KOSE, priče

Devojcica-neobicne-kose-smallDejvid Foster Volas (1962 – 2008), američki romanopisac, pripovedač i esejista, jedno je od najvećih imena književnosti na engleskom jeziku s kraja 20. i početka 21. veka. Takav status stekao je zahvaljujući inventivnosti i svežini svog opusa koji je umnogome oblikovao i njegove literarne savremenike. Nakon Volasove knjige priča Kratki razgovori sa ogavnim muškarcima, koje su u Agori izašle, 2013, pred našim čitaocima je njegova knjiga Devojka sa neobičnom kosom. Ova knjiga pršti od čudesnog dara Dejvida Fostera Volasa i njegovog izvanrednog i uznemirujućeg maštovitog preosmišljavanja stvarnosti.

Preveo  sa engleskog Igor Cvijanović

2014; 1. izdanje;  F-20×14; S-282; tvrd povez; latinica; CENA 1200,00 din.

 
Dušan Mitana – NOĆNE VESTI, izabrane priče

Nocne-vesti-smallDušan Mitana je najznačajniji savremeni slovački pripovedač, našim čitaocima poznat po romanima Patagonija i Kraj igre, a njegova nova knjiga Noćne vesti jeste reprezentativan izbor iz njegove četiri knjige i prati narativne strategije ovog pisca objedinjene žanrom mystery-story. Ove priče govore o šokantnosti i apsurdu naših života, o seksu i erotici, alkoholizmu, psihijatrijskim ustanovama i pacijentima za koje se ne zna da li glume ludilo ili stvarno su psihički poremećeni, o mistici, apokalipsi i veri u spasenje.

Preveo  sa slovačkog Mihal Harpanj

2014; 1. izdanje;  F-20×14; S-158; tvrd povez; latinica; CENA 700,00 din.

 
Marina Stepnova – LAZAROVE ŽENE, roman

Lazarove-zene-smallLazarove žene su jedan od najboljih savremenih ruskih romana, koji je za tri godine od svog objavljivanja u Rusiji preveden već na 9 jezika, a Marina Stepnova (1971) je postala jedno od ključnih imena savremene ruske proze. Pred čitaocem je porodična saga 20. veka, roman o gubicima, ljudskoj genijalnosti, mržnji. Roman govori o ljubavi, a takođe i o ženskom poimanju vere i moći i snage lepote. Biblijska aluzija iz naslova, kao i činjenica da se iza uočljive sižejne linije (ljubavni život sovjetskog „tajanstvenog” fizičara) nazire podtekst, neki tajni smisao zakodiran u suptilnom metaforičkom planu romana.

Prevela sa ruskog Melina Panaotovioć

2014; 1. izdanje; F-20×14; str. 309; tvrd povez; ćirilica; CENA 1200,00 din.

 
Jevgenij Vodolazkin – SOLOVJEV I LARIONOV, roman

Solovljev-i-Larionov-smallRoman Solovjov i Larionov, Jevgenija G. Vodolazkina, takođe jedan je od najboljih savremenih ruskih romana. Prati sudbinu Rusije u njenom natežem i najtragičnijem periodu – građanskom ratu. Istorijske prilike i svetska politika doprineli su porazu belog pokreta, ali genijalni general Larionov, koji je simbol svih belih generala, uspeo je da preokrene poraz na bojnom polju u moralnu pobedu: organizovao je spasavanje ogromnog broja ljudi koji su se pred crvenom armijom slivali na Krim.

Prevela sa ruskog Jugoslavka Miljković Katić

Izlazi u novembru 2014; 1. izdanje; F-20×14; str. 334; tvrd povez; ćirilica; CENA 1200,00 din.

 
Ralf Elison – NEVIDLJIVI ČOVEK, roman
Nevidljivi-covek Jedan od najznačajnijih romana 20. veka! Ralf Elison, jedna od najneobičnijih pojava u američkoj književnosti, budući da se njegovo delo sastoji od jedne jedine knjige koju je kritika visoko ocenila (ovde se ne računaju posthumno objavljeni roman i zbirke eseja). Radi se o romanu Nevidljivi čovek (1952), priči o grotesknim, razočaravajućim iskustvima jednog crnca koji živi pod zemljom, u rupi osvetljenoj ukradenom strujom. U tekst je protkana i snažna rasna tema – metafora o „nevidljivosti" ukazuje na ljude koji, zaslepljeni predrasudama, ne vide čoveka onakvog kakav jeste.

Prevod sa engleskog Predrag Šaponja

Izlazi u decembru 2014; 1. izdanje; F-20×14; str. 552; tvrd povez; latinica; CENA 1800,00 din.

 
Karolin Lamarš: PISMA IZ HLADNE ZEMLJE

Pisma-iz-hladne-zemlje-smallPoznati roman Pisma iz hladne zemlje, belgijske spisateljice Karoline Lamarš je priča o susretu između mlade žene koja se posvećuje pisanju i Aleksisa, mladića koji je postao invalid zbog ljubavi, koji je od bola napraviuo vlastito sredstvo saznavanja. I sama raspeta u bolnim životnim i ljubavnim trouglovima, ona vrlo brzo prema njemu počinje da oseća pomalo bolesno divljenje, a on nju pak uzima za ispovednicu svoga očajanja.

Iza ovakve fabule, autorka pokreće brojna društvena pitanja današnjice - uloge porodice, odnosa oca i majke među sobom i prema detetu, zajednice koje grubim zakonima otežava život teško oštećenim osobama, pozicije umetnika... Iza svega kao da stoji umetnička senka slikarke Fride Kalo, njene ljubavi, odanosti, napuštenosti, simboličnih tema njenih dela, koje izviru iz bolnih činjenica ličnog života, kako same slikarke, tako i junaka ovog romana.

Karolin Lamarš: PISMA IZ HLADNE ZEMLJE, prevela s francuskog Anđa Petrović; roman; 2013; F-20x14; S-142; tvrd povez; latinica;   cena: 800 din

 
Dejvid Foster Volas - KRATKI RAZGOVORI SA OGAVNIM MUSKARCIMA
Kratki-razgovori-smallNAJORIGINALNIJA KNJIGA AMERIČKE PROZE 21.VEKA

Iza neobičnog naslova Kratki razgovori s ogavnim muškarcima krije se knjiga koja je u mnogome obeležila američku prozu na početku 21.veka, koja je sa podjednakim uspehom nastupala u pozorištu, na filmu i bivala nagrađivana prestižnim književnim nagradama. Naime, dvanaest razgovora je pretvoreno u pozorišnu predstavu koja se izvodi od 2000, a knjiga je adaptirana i u istoimeni film u režiji Džona Krasinskog.

O značaju ove knjige svedoči kritičar Njujork tajmsa Adam Gudhert: „Po svojim ekscentričnim opsesijama i zlokobonim eksperimentima, Volas počinje da liči na još jednog ludog naučnika američke književnosti: Edgara Alana Poa. I njegove ogavne muškarce, poput Poovih, uhode demoni koji nas sve proganjaju. Izvanredno originalna zbirka... Kratki razgovori s ogavnim muškarcima je osmišljena da ispituje čitaoca, da izmami sveže reakcije na užase čija je oštrica otupela u doba tehnološke preopterećenosti "

Zbirka Kratki razgovori s ogavnim muškarcima sastoji se od dvadeset tri priče koje funkcionišu kao ciklus kratke proze. U četiri naslovne priče, različiti muškarci odgovaraju na pitanja svojih sagovornica koje čitaoci nikad ne čuju. Volasovi ogavni muškarci u tim razgovorima rekonstruišu svoje odnose sa suprotnim polom i slikaju solipsističku pustoš savremenog doba. Oni, međutim, nisu jedini (anti)junaci ove knjige. Volas pripoveda o ženi opsednutoj strahom da ona nije dovoljna svom mužu; ispisuje svojevrstan izveštaj o patnjama osobe obuzete sobom i svojim osećanjima u tolikoj meri da ne primećuje ništa van svog emocionalnog vakuuma oličenog u depresiji; parodira svet savremenog šou-biznisa kroz prizmu antičkih mitova; demistifikuje popularnu psihoanalizu; pokušava da odgovori da li je moguće sagledati neki ličan, velikodušan čin bez ikakvog veličanja sebe kao dobročinitelja i zašto je lakše prodati nepotrebnu alatku za pet dolara nego je pokloniti. Dejvid Foster Volas sve to čini s takvom intelektualnom snagom i nabokovljevskom veštinom pripovedanja da Kratki razgovori s ogavnim muškarcima proširuju predstavu o zadovoljstvima koje pruža kratka proza.

„Izvanredno originalna zbirka... Kratki razgovori s ogavnim muškarcima je osmišljena da ispituje čitaoca, da izmami sveže reakcije na užase čija je oštrica otupela u doba tehnološke preopterećenosti." Time

„Demonstracija ironične virtuoznosti... Volas nudi beskompromisnu kritiku i spas ove kulture, s autoritetom nenadmašnog majstora." Chicago Tribune

„Sve ove priče odišu inteligencijom i razmetljivošću zbog kojih je teško odložiti knjigu." Wall Street Journal

„Supersonično zadovoljstvo, razuzdano mrcvarenje forme kratke priče... Dejvid Foster Volas je zajeban prozni pisac." LA Weekly.

Agora, 2013, f-20x14, tvrd povez, 312 str., cena 1296 dinara.

 
Brus Četvin - NA CRNOM BREGU, roman

NOVI ROMAN KULTNOG PISCA BRUSA ČETVINA
Na-crnom-bregu-small
Roman  NA CRNOM BREGU, Brusa Četvina, jednog od kultnih pisaca svetske književnosti 20.veka, konacno i na srpskom jeziku. Prevodilac ove knjige je pesni i kritičar Alen Bešić.

Večita lutalica, oštrooki posmatrač i britki pripovedač sveta, Brus Četvin (1940-1989) je književnu slavu stekao posthumno, a kritika ga danas po vreednosti dela svrstava u red sa njegovim bliskim prijateljima Salmanom Ruždijem i V.G Zebaldom.

Status kultnog pisma Četvim ima i među srpskim čitaocima, kojima su na našem jeziku dostupne tri Četvinove knjige "U Patagoniji" (2006), "Vicekralj Uide" (2006) i "Uc" (2007).
Novi roman NA CRNOM BREGU je izvrsno napisan omaž teškom životu ruralnog Velsa, životu u kojem se malo ko udaljava od farme – jer je premalo prilika i motivacije za takvo šta. Spartanski život obogaćen je pričama i ogovaranjima, ukaljana čast nikad se ne zaboravlja, svađe poprimaju epske razmere, a potisnute frustracije tiho se krčkaju dok ne eksplodiraju.

Kroz bogate i žive opise sitnica svakodnevne egzistencije, čitalac upoznaje blizance Luisa i Bendžamina Džounsa, koje od rođenja do starosti uobličavaju njihova porodica i mala zajednica. Ljudi iz grada postaju naši prijatelji ili neprijatelji, u zavisnosti od toga kako se odnose prema blizancima, i mi saosećamo sa njima dok pokušavaju svojim ograničenim sredstvima da se izbore sa Velikim Pitanjima koja nas se sviju tiču – pitanjima života, ljubavi, duhovnosti, smrti, okrutnosti, pravde i, najzad, sreće.

Agora, 2013, f-20x14, tvrd povez, 324 str., cena 1296 dinara.

 
Džon Bart – SVAKA TREĆA MISAO, roman
Svaka-treca-misao---Dzon-BartNOVI ROMAN KLJUČNOG POSTMODERNISTIČKOG AUTORA

Svaka treća misao je najnoviji roman Džona Barta, koji je pre nekoliko meseci izašao u Sjedinjenim Državama. Bart ostaje dosledan formi u romanu Svaka treća misao, napisanoj iz perspektive jednog od likova koje je Bart predstavio u zbirci priča Novogradnja (2010). Džordž I. Njuit i njegova žena Amanda Tod živeli su u naselju Heron Bej sve dok ga nije uništio zalutali tornado.

„Bart demonstrira polet za umni život i radost promišljanja (i izražavanja tih misli) koja postaje zarazna. Ako ste se, zapravo, ikad zapitali šta podrazumevaju modernizam, postmodernizam i semiotika, ovo je pravo mesto da to saznate." - Washington Post
„Jedan od ključnih glasova u američkoj književnosti." - Booklist
„Bart je majstor, vrhunski zanatlija." - Baltimore Sun
Preveo sa engleskog Igor Cvijanović

2012; F-20×14; str. 164; tvrd povez; latinica; CENA: 900,00 din

 
<< Start < Prev 1 2 3 Next > End >>

Page 1 of 3
RocketTheme Joomla Templates