Kalendar
Dragan Jovanović Danilov: ŠTA SNEG PRIČA, roman

REČI KOJE NOSE LJUDSKO OBLIČJESta-sneg-prica-small

Kultna knjiga srpske avangarde 20. veka, Ljudi govore Rastka Petrovića, u romanu Šta sneg priča Dragana Jovanovića Danilova, na početku 21.veka, dobija svog dostojnog sagovornika. Naslov je samo prva tačka susreta, a ova vrsta komunikacije izgleda još jedino što balkanskom čoveku nakon veka bestijalnih ratovanja preostaje.

Višeslojno i ekspresivno, ispred čitaoca iskrasava sumanuto vreme najžešćih surovosti balkanskih ratova devedesetih, najneverovatnijih sudbinskih prepleta i razrešenja. Različite ravni priče skoro uvek se ukrštaju u jednoj od čvornih tačaka ličnog problema, kao vernosti mrtvom blizanačkom odnosu u kome su i događaji i reči u ljudskom obličju jedno.

Danilovljeva pozornica, ispovedaonica sveta, jeste voz, komuna za jednu noć, mesto ukrštanja različitih egzistencija propadljivog sveta u kome pluta glas naratora, pojačan horom drugih glasova. Glavni junak je na pragu: njegovo putovanje vozom podrazumeva izmeštanje subjekta i kroz prostor i kroz vreme, ali i različita stanja duha i njegove percepcije.

Sinovljevo putovanje ka Beogradu, sada već sasvim simboličnom trasom pruge Beograd-Bar, ima jasan cilj: posetu ocu na samrti. Suočavajući se sa predodređenim gubitkom roditelja, protagonista upoznaje saputnike i njihove sudbine, mahom tragične. „Živimo u svojim telima zato što su nam krila slomljena” – a mesto problema je više no očito, naravno, tek kada ga spoznamo – „Dok smo zdravi i uravnoteženi, lažno živimo.”

Sve svedoči o prolaznosti: trošni vagoni sa izlizanim sedištima, nevelik broj ljudi u vozu, sneg što sumanuto veje i sve pretvara u nepreglednu belinu... U vrevi iskrsavaju različiti glasovi: Ciganina i Ciganke, doktora Dvornikovića, Koste Ambrozića, proročice Nezgrabe, studentkinje književnosti i studentkinje farmacije, čak i jednog papagaja-poliglote... Čitav katalog likova pretače se iz sumorne zimske atmosfere hladnih vagona u sumanuto raspoloženje neplaniranog dočeka Nove godine u zakasnelom vozu, uz iće, piće, igru i smeh.

No, prva decenija novog milenijuma ne nudi im obnovu starog sveta, već ih i dalje mori bolnim sećanjima na rat, izginućima u prošlosti i gubicima iz budućnosti.

Nenad Šaponja

F-20x14, Str-181, tvrd povez, latinica, CENA: 700 din

 
Ivanka Kosanić: JEDAN MOGUĆI ŽIVOT, roman

Jedan-moguci-zivot-small„POVIŠENI ŽIVOT” NADEŽDE PETROVIĆ

Biografski roman „Jedan mogući život” o znamenitoj srpskoj slikarki Nadeždi Petrović predstavlja svojevrsni mozaik  njenih sećanja dok  leži na samrtnoj postelji. Provejavanje reminiscencija na trenutke provedene u porodičnoj atmosferi, školovanje, susrete sa dragim prijateljima, putovanja i izložbe, vreme stvaranja remek-dela, čine da ratno okruženje bar na trenutak iščezne. Pred čitaocima se otvara bogat unutrašnji svet strastvene obožavateljke prirode, velikog zaljubljenika u umetnost i žene duboko odane čoveku i srpskom rodu. Kao javna, društveno-angažovana ličnost i učesnica oba balkanska i Prvog svetskog rata, dok na frontu zbrinjava bolesne i povređene, i uvek, kada može, i slika – Nadežda Petrović izrasta u romanu u snažnu ličnost koja  veruje u smisao „povišenog života” između strasti i prkosa…

Ovo je roman o izuzetnoj ženi koja uspeva da se iskaže u slavnoj generaciji modernista i čuvenoj porodici Petrovića, pa tako „jedan mogući život” prerasta i u priču o jednoj izuzetnoj generaciji, „pokošenoj” ratom, bolešću, glađu, golgotom, ali iza koje ne ostaje „pusta zemlja” već plodno tle zahvaljujući njihovim velikim i danas dragocenim delima. Ivanka Kosanić u svojoj junakinji prepoznaje eros kao pokretačku snagu čak i u trenucima kada smrt kosi sve okolo, vraćajući nas u doba kada su reči otadžbina, čast i slava imale značenja volje za ne samo pojedinačnu već i kolektivnu žrtvu.

Književnica Nadeždu Petrović vidi „između redova”, u diskretnim aluzijama nekih tumača njenog dela i života; u prazninama i ponekad protivurečnim činjenicama, novinarskoj i hroničarskoj nebrižljivosti, između pouzdanih svedočanstava i mogućih pretpostavki…

Jer, sreća i zadovoljstvo pisca je u mogućnosti da se uz pomoć mašte i fantazije, slutnje i intuicije, nagoveštaja (ponekad je dovoljan samo jedan podatak!) prepusti priči koja ga vodi nečijem životu u čiju verodostojnost (ne samo umetničku) on veruje… Priča je ograničena na poslednje dane pre Nadeždine smrti, posle zaista čudesnog susreta sa Brankom Popovićem, sa sećanjem na raniji život. A to je pretpostavljalo i traganje po biografskim podacima o njegovom životu.

Tako se romaneskni krug zatvorio...

F-20x14, Str-163, tvrd povez, ćirilica, CENA: 700 din

 
Ljiljana Đurđić: SILVA JUGOSLOVENKA, priče

Silva-Jugoslovenka-smallIZ ŽENSKOG UGLA

„Izmišljanje svetova i ljudi meni ne pomaže”, piše Ljiljana Đurđić, jedan od najjačih glasova savremene srpske proze. U njenoj novoj zbirci od osam priča, dakle, svega nekoliko slika iz života, dominira upravo realistička perspektiva s fokusom na zbilju, bez ulepšavanja. Na zbijenom prostoru u banalnoj kolotečini autorka uspeva da uhvati ono značajno, kako lično tako i univerzalno. Kratka proza pokazuje se kao pogodna forma koja omogućava karakterizaciju likova u oštrim pokretima. Uz dominaciju femininog ugla posmatranja, bilo kroz pripovedanje u ženskom licu, bilo kroz nizanje sudbina različitih junakinja, ova zbirka pristupa svakodnevnim temama istovremeno zabavljajući čitaoca neposrednim, razgovornim jezikom ali i nagnajući ga na razmišljanje povodom teških situacija.

Dok je kontraverzni ljubavni život komunistkinje Silve u inicijalnoj priči „Silva Jugoslovenka” prikazan iz ugla dečaka, a Čapljin u vidu i-mejl prepiske u „Francuskom triju“, o Manji i njenoj incestuoznoj vezi u „Bratskoj ljubavi“ pripoveda prijateljica pri čemu se potenciranjem incidenta posebno naglašava trivijalnost začaranog kruga jednolične egzistencije iz koje nas može pomeriti jedino nekakav eksces, ali tek na trenutak, dok traje šok. Promišljanje o poziciji žene u savremenom društvu precizno oslikavaju priče „Slava i hvala“, gde Mila, medicinska sestra sa težnjom da postane afirmisani pisac, traga za sopstvenim identitetom u moru propisanog besmisla, i „Pasterova 2“ čija junakinja završava u duševnoj bolnici usled procepa ličnosti zbog nesrećnih okolnosti i nametnutih društvenih stega.

Dominantan, maskulin stvaralački princip što, zaokupljen uzvišenim temama, prevazilazi sva opšta mesta našeg okruženja, u priči „Umetnikova zaostavština“ prikazan je kako guši žensku perspektivu koja se nikud ne može maći, zarobljena skulpturama izvajana muškom rukom. Ipak, sučeljavajući se sa najznačajnijim srpskim piscima, autorka u pričama „Pisac u novembru“ i „Pre povratka“ pronalazi sopstveni put fokusirajući se upravo na trivijalnosti koje se prećutkuju ali koje su u životu punom klišea uvek prisutne.

Zbirka „Silva Jugoslovenka“ obiluje narativnim strategijama dok se stvarnost pronalazi u vrcavom jeziku nenametljivog humora. Pažnja se usmerava ka uobičajenim situacijama, uz duboko poznavanje ljudske psihe. Književnost Ljiljane Đurđić izdvaja se osećajem za detalj i hrabrošću da se istaknu čovekove slabosti. A samim tim i stvari nazovu njihovim imenom.

F-20x14, Str-101, tvrd povez, latinica, CENA: 700 din

 
Mirko Demić: ĆUTANJA IZ GORE, roman

Cutanja-iz-gore-smallISTORIJA U SAMOM JEZGRU JEZIKA

Ćutanja iz Gore Mirka Demića prvi su deo petoknjižja u kome slede već objavljene knjige: Molski akordi (2008, 2009, „Andrićeva nagrada“), Ataka na Itaku (2015), Trezvenjaci na pijanoj lađi (2010, nagrada „Dejan Medaković“) i Po(v)ratnički rekvijem (2012).

Petrova gora je glavni junak ove fantazmagorije, kako mitska tako i stvarna, čija se istorija prati od predrimskog i rimskog doba, sve do savremenosti. Raspliću se predanja o njenom postanju i poreklu imena, uz narodnu pesmu o nastanku i nestanku Petrove gore.

Roman pratimo kroz svesti tri pripovedača: Leša Samouka, poslednjeg krajiškog proroka, čiji glas istovremeno i otvara i zatvara ne samo svako poglavlje već i čitavo petoknjižje svojevrsnim „Epilogom koji je na početku“; upraviteljku sanatorijuma, koja progovara u „Prologu, koji je na kraju“; i naratora centralne priče.

U Ćutanjima iz Gore mešaju se beskonačne polemike Adama i Adame, prvih ljudi, glasovi vrhovne sveštenice Kolapljana i rimskog legionara, glasovi ruke i glasovi pepela, ispovesti duša i ispovesti tela, braće i razbraće, političkih protivnika i koalicionih saboraca, svedočanstva patrijarhove glave i patrijarhovog trupa, Nikog i ničega i Nekog i nečega, Duše i tela, Petra i Pavla, večne polemike igumana i kralja...

Dva ugaona stuba ove priče čine dva stvarna i mitska Petra; jedan je Petar Svačić, poslednji hrvatski kralj, po kojem je, prema hrvatskoj verziji, Petrova gora i dobila ime, dok se druga, srpska verzija, za rodonačelnika poziva na kaluđera Petra, tvorca života. Obojici je zajednički grob – Petrova gora.

Miting iz 1990. godine održan na Petrovoj gori,  nije pustio duhove iz boce, već duhove mrtvih iz Gore, nagoveštavajući neizvesnu budućnost živih, što se pokazalo u knjigama koje iza Ćutanja iz Gore slede.

F-20x14, Str-220, tvrd povez, ćirilica, CENA: 800 din.

 
Slobodan Simić: PRIČE IZ KAVEZA, priče

Price-iz-kaveza-smallPRIČE „DOMANOVIĆA NAŠIH DANA”

„Izbor najboljih priča Slobodana Simića pod nazivom 'Priče iz kaveza' predstavlja više od duhovne poslastice za književne sladokusce, ona je i svojevrsna čudesna, uvrnuta ali istinita istorija neverovatnih i apsurdnih zbivanja u Srbiji poslednjih nekoliko decenija (1990 – 2010). Knjigu čine brižljivo i promišljeno odabrane priče iz njegovih četiri do sada objavljenih knjiga, a to su: 'Priče bez pouke' (1995), 'Brod pacova' (1999), 'Nezaštićeni svedok' (2006) i 'Švedski sto' (2011).

Simić uspešno i vešto razotkriva ne samo patologiju našeg društvenog i političkog života, njegovo naličje, a posebno komičnu i rugobnu stranu vlastodržaca, nego, čak i pre svega, raskrinkava onu tamnu stranu našeg kolektivnog, nacionalnog mentaliteta. Pisac nepotkupljivo i nemilosrdno ocrtava mračni temperament Srba, rajinsku, podaničku psihologiju, potuljenost, servilnost prema moćnicima, zatim potkupljivost, iracionalni inat, zavist, pakost, političku ostrašćenost, netoleranciju, sklonost potkazivanju, nepoverljivost…

U nekim od najboljih i najtipičnijih Simićevih priča prevladava fantazmagorični, crni humor, logika apsurda i neumoljiva satira, koja poput malja udara pravo u čelo i deluje kao neka vrsta brutalne šok-terapije, koja bi trebalo da probudi i dovede k sebi omamljenog, sluđenog i anesteziranog čitaoca. Upravo zato što njegove antologijske priče predstavljaju bespoštednu, beskompromisnu i umetnički vrhunsku satiru, Simić je opravdano, po nepodeljenom mišljenju kritike i svojih kolega aforističara, zaslužio laskavu titulu 'Domanovića naših dana'.

Posle čitanja šokantnih, uznemiravajućih, gorkih ali prosvetljujućih i lekovitih Simićevih Priča iz kaveza po svoj prilici nećemo gledati na društvo u kojem živimo i političku zbilju vedrije, ali ćemo zato svakako sagledati svet oko nas i u nama trezvenije, jasnije, dublje i istinitije.”

Žarko Trebješanin

„Simićevo pripovedanje je najbolje i najpotpunije svedočanstvo o Srbiji na kraju 20. i početku 21. veka.”

Aleksandar Čotrić

„Dr Simić ume da u malo reči sažme poruku svojih minijatura, bez ijedne suvišne formulacije, bez imalo patetike i sa lepim smislom za efektnu i književno odnegovanu reč.”

Nikola Milošević

F-20x14, Str-293, tvrd povez, ćirilica, CENA: 1100 din.

 
Vujica Ognjenović: ČOVJEK KOGA SU VOLJELI ANĐELI, roman

Covjek-koga-su-voljeli-andjeli-smallU RAZGOVORU S ANĐELIMA

Pred čitaocem je izuzetna knjiga koja, prateći životnu priču jednog izabranika, prateći tajni mistični bukvar jednog života, pokazuje vertikalu ljudskog trajanja na prostorima Balkana. Obrad, dete sa natprosečnim razumom i duhovnim čulima, poput Manovog Feliksa Krula, probija se kroz život u surovim istorijskim okolnostima. Mistično i misterija života paralelno teku u Crnoj Gori potkraj 19. i prvoj polovini 20. veka.

Iza privida memoarskih spisa, roman Vujice Ognjenovića „Čovjek koga su voljeli anđeli“, pokazuje raznovrsne mogućnosti literarne stvarnosti i igre u njoj. Starac koji je zabeležio kratku povest o svom životu dobija poziciju glavnog junaka i pripovedača, pri čemu postoji i redaktor – potomak koji rukopisu svoga pretka daje obličje umetničke tvorevine i dopunjuje ga napomenama.

„Čovjek koga su voljeli anđeli“ svojevrstan je palimpsest različitih žanrova. Pored (auto)biografskih elemenata, zatičemo i obeležja karakteristična za srednjovekovna žitija, a pojedinačna poglavlja mogla bi se čitati i kao zasebne pripovetke. Čitalac ove knjige, lako se vraća na svoja ključna životna pitanja, ona o Bogu, o onostranima silama, o pojmovima dobra i zla, pred kojima savremeni čovek sve češće uzmiče.

Pratimo čitav Obradov život kao gledanje očima duše. On se već u detinjstvu izdvajao umnošću, znanjem, pameću, dobrotom, pobožnošću i bogougodnim životom. Vođen svojim anđelom čuvarom, Obrad vidi ono što drugi ne vide i čini ono što je za druge nemoguće, ukratko, biva izabranikom neba.

Neobične priče o Mratinjanima, koje daju okvir ovoj životnoj priči, objedinjuje povlašćeni narator kome su se ljudi poveravali i koji je znao i ono što mu nisu ispovedili. Teške sudbine i još teži gresi stvaraju mozaik ljudskog usuda. Ovaj roman slika čovekovu vezu sa onostranim, ali i predočava njegova bestijalnu prirodu kroz brojne bitke i ratove na ovom podneblju.

F-20x14, Str-221, tvrd povez, ćirilica, CENA: 900 din.

 
Đorđe D. Sibinović: POGREŠNO, roman

Pogresno-smallPOSTMODERNISTIČKI „BUNTOVNIK BEZ RAZLOGA”

„Pogrešno!” – moglo bi da stoji kao moto celokupne modernističke literature. Od Ljermontovljevog „Junaka našeg doba” do Sibinovićevog postmodernističkog „buntovnika bez razloga” samo se procesuira ono što je rođenjem moderniteta zauvek uspostavljeno i izgubljeno: čovek, svet, kosmos, Bog...

I taj izgubljeni čovek, i svet, sebe iznova pronalaze u negativnom bildungsnarativu, u promašenom samoosvešćenju srpske proze, u tako posebnom proznom „stilu” ove knjige, koji sebe prevashodno zasniva na sebi samome, a ne, kako smo navikli u savremenoj prozi, na podtekstualnim identitetima. I Dostojevski, i Bulgakov, i „Dnevnik o Čarnojeviću”, i Novi zavet, i sve kulturološke, književnoistorijske i biblijske matrice, političke, društvene i sl. reference, tako prigušeno se skupljaju u Sibinovićev tekst. Autentičnost jedne proze, književnog teksta, ogleda se u tome koliko je autor snažan da se „odupre” očevima naracije.

Đorđe Sibinović je, bez ikakvog napora, ovaj zadatak obavio.

Eruptivno, u na momente nepodnošljivo komplikovanim za svest savremenog čitaoca sintaksičkim i narativnim slapovima (koje bi usvojila kao svoje i „Bašta, pepeo”), u jednoj mislilaca dostojnoj narativizovanoj retorici, u onom „ljudskom u jeziku” (Kant), u kome se skupljaju ose simetrije njegove poezije, esejistike, književnokritičkih elaboracija, njegovih pravno- i književnoteorijskih tekstova, „junaka našega doba” nalazimo tek u jeziku. U tako delikatnom jeziku romana „Pogrešno”, da možemo shvatiti da je taj junak našeg doba tek jezik, iza koga stoji čovek i koji je sa njim već nestao. Da li je i to pogrešno? Da li postoji književnost koja to nije? Đorđe Sibinović nam je svoj odgovor već dao, a Niče nam je odavno dobacio: „Nama treba veliki stil!”

Sve je, dakle, pogrešno i u svojoj pogrešnosti veliko, i zato ovaj roman, zato ljudskost, zato čovek može konačno da se raspadne do kraja i da bude sačuvan u svom velikom porazu. Po cenu da je i to ono jedino i konačno Pogrešno. A tako delikatna veza sa „Romanom o Londonu” i „Majstorom i Margaritom”, zapravo sa đavolom koji nas pripoveda, samo nas može uveriti u suprotno: i po cenu smrti, čovek je preživeo. Zato ni đavo više ne zna „šta će se sutra dogoditi. Šta će sutra biti pogrešno”.

Čovek zna. Zato roman „Pogrešno”.

Dragan Bošković

F-20x14, Str-203, tvrd povez, ćirilica, CENA: 800 din.

 
Đorđe Pisarev: I NOĆ SE UVUKLA U NJEGOVO SRCE, roman

I-noc-se-uvukla-u-njegovo-srce-smallŽIVOT U PARALELNOM SVETU

„Šta se dešava kada dva psihijatra iz dva različita sveta, od kojih jedan ne postoji, započnu dopisivanje?

Pred čitaocem se otkriva svet paralelnih stvarnosti Graba, junaka novog romana Đorđa Pisareva, koji može biti jedan od pravih modela i za čitaočevo putovanje ezoterijskim prostorima, realitetima fantastike i fantastikom, što da ne, ‘realiteta’.

Živeći u dva života, u tzv. ‘realnom vremenu’ usred stvarnog Novog Sada i u alternativnoj stvarnosti Parka, ovaj Grab pred nas, u višestruko ukodiranoj metafori ‘parkovskog’ sveta, iznosi iskustva tragača za zemaljskim i za duhovnim blagom, i kreće na darvinovsko putovanje brodom naziva PraBigl ka Galapagosu, ka čudesima reči i slova, tajanstvene tačke i lebdeće kule...

Prostor putovanja, i kroz prostornost i kroz vreme, kroz svet ličnih fantazmi i kroz ono što čini Biblioteka, alternativni svet iz Knjiga, jeste žižna tačka ovog romana, sasvim nelinearno rasklopljenog na povesti i pisma, pesme i hronike, u kodu rečnika, moguće lične književne istorije, te kataloga njenih tema postupaka i uvida. U sveopštoj maskaradi – pratimo stihove maskirane u prozu, prozu u rečničku formu, a rečenice katkad u priče. Iznad povesti, lebdi esejizacija.

Zreli postmodernizam Đorđa Pisareva pokazuje nam da je roman centar sveta, ezoterično mesto, brana hipervulgarnoj svakodnevici. Produbljujući svoju poetičku poziciju da literatura poput vremena i mesta zbivanja, ima jednako pravo da odredi poziciju pripovedanja, on, kroz mogućnost da se živi paralelan život, da se postave pitanja o njegovim granicama i mogućim alternativama, da se kroz različite kombinacije mikro i makro sveta, vidljivog i onog prepunog informacija o nevidljivom i mogućem, dođe do novog uvida u stvarnost, ispisuje jednu od surovo istinitih priča našeg vremena.

Nenad Šaponja

2015; 1. izdanje; ; F-20×14; S-218; tvrd povez; latinica; CENA 900 din

 
Miodrag Kajtez: PORNO VEŽBE, roman

Porno-vezbe-smallJEZIK SVEOPŠTEG PODRAZUMEVANJA

Podrazumevajući da su sve priče već odavno ispričane, Miodrag Kajtez se i u svom trećem romanu, bavi uobličavanjem proznog eksperimenta u odnosu na tradicionalan realistički horizont očekivanja.

Za razliku od aktuelnih trendova u savremenoj srpskoj prozi, usredsređenih ili na ogoljeni, vulgarni realitet ili na tematizovanje samog postupka pripovedanja, pozicije pripovedača i proširenje samosvesti teksta, Kajtez identitet svoje proze tra`i u prostorima tzv. ²jezičkog narcizma².

Insistirajući na intonativnom u tekstu, za šta je fabula tek fasada, dakle,  na zvukovima i značenjima jezika koji je, ustvari, glavni junak, pisac gradi pripovednu strukturu kroz sasvim radikalnu realizaciju zahteva da se tekst ogleda sam u sebi.

Nadnoseći se uveličavajućim staklom percepcije svakodnevnih banalnosti nad svet pojavnog, on, u ironijskim ramovima sveopšteg podrazumevanja, gradi eksperiment sa proznim smislom koji je pomeren u samu ravan saopštavanja, izmešten iz događajnosti. – Nenad Šaponja

I izd.; roman ; 2015; F-20×14; S-133 , tvrd povez; ; latinica; cena 800 din

 
Miodrag Kajtez: IZLOŽBA, roman

Izlozba-smallSITUACIONA LOGIKA JEDNE ZGRADE

Novi roman Miodraga Kajteza eksplicitna je priča o morfologiji smrti. Likovi kao da su sa one strane zivota. Sa druge strane, sam tekst romana je zarazno zabavan, naročito za književne sladokusce, humor, iako nenametljiv, ponekad je urnebesan.

Situaciona logika jedne zgrade, koja se od sopstvene entropije brani žrtvujući svoje stanare, u centru je opsesivnih krugova ovog romana. Iza krimi zapleta, duboko zaronjenog u ironiju i parodiju, u čitave talase referenci spram građevine svetske književnosti, stoji priča o nekoliko opsesivnih motiva ljudske sudbine.

Ironijski se poigravajući sa predznacima magijskih obreda i rituala prosveljenih kroz prepoznatljivu svakodnevicu današnjice, kroz dramaturški suverenu igru sa klimaksom i antiklimaksom same povesti, pisac nas vodi do poslednjih pitanja o slici koju naša svest prenosi iz svojih prostora u neka, sasvim druga, prostranstva.

Izložba Miodraga Kajteza roman je visoke artificijelnosti i vrhunske pripovedačke umešnosti. Granica između stvarnog i nadrealnog, smehovnog i grotesknog, čudnovatog i svakodnevnog narušena je. Radnja se odvija u urbanoj sredini, prateći mikroskopski svedene epizode iz života čitave galerije likova. Ipak, junaci ovog romana kao neobični nosioci onostranih obeležja uvek su samo na korak od sveta mrtvih.

Čitalac je ulovljen u književni međuprostor po kojem tumara u potrazi za mitskim predznacima u kolotečini stanovnika trospratne zgradice. Osećaj sveprisutnosti svevidećeg oka kamere ovom romanu daje posebnu notu verodostojnosti, pri čemu se suština da naslutiti posmatranjem stvari iz različitih kadrova.

Miodrag Kajtez (1962) jedan je od najosobenijih srpskih pisaca srednje generacije. Kajtez je uneo sasvim nove i neočekivane tonove u savremenu srpsku prozu, a u kritici je primećen kao „srpski Džojs”. Njegovi romani Sveta porodica, Porno vežbe i Antniluftnost, stilski besprekorni, nude krajnje neobičnu i književno provokativnu viziju sveta.

I izd.; roman ; 2015; F-20×14; S-174, tvrd povez; ; latinica; cena 800 din

 
Mirko Demić: ATAKA NA ITAKU, roman

Ataka-na-Itaku-small„ВИКИЛИКС ПРОЗА“ О НАЈНОВИЈИМ РАТОВИМА

„Укупан скор сваког рата изражава се 0 : 0. Победницима припада велика нула. Пораженима она мања. Оне две тачке између тих нула – моје су слепе очи!“ – подразумева неко од бројних наративних лица ове књиге, замишљене као савремени пандан Крлежиног Хрватског бога Марса, који у конкретном случају обрађује на различите начине стварност недавног рата у Хрватској и представља део замишеног ауторовог петокњижја о судбини Срба из Хрватске, од којих су до сад штампана три (Молски акорди, Трезвењаци на пијаној лађи и По(в)ратнички реквијем).

Пародична и бурлескна, ова проза доноси антимиларизам без тенденције, баца ново светло на риваство Комшилије и Сусједстана, прича о о Заумљу и Заумљанима, као последицама и жртвама мегаломаније сваке врсте.

Истовремено, у овој књизи траје и сталан дијалог са антиратном литературом, како нашом тако и светском. Сресћемо историјске личности, антиратни писци (попут Хашека и Бирса), али и њихове јунаци ( Швејка, једногодишњег добровољца Марека, или поручника Југовића). Наставља се дијалог са Крлежином литературом, започет у Демићевом роману  Трезвењаци на пијаној лађи.

Књигу Атака на Итаку сачињавају пет дужих приповедака (Атака на Итаку, (Б)рат наш насушни, Пресретнуте депеше Амброзија Хапсанж-Бирса, Швејк на одсуству, Сусједстабско-комшилијски гамбит ) уоквирених пролошком и епилошком причом. Насловна приповетка Атака на Итаку која описује „јунаштва“ легендарног митског јунака Одисеја, из уста два споредна јунака Одисеје – свирача Фемија и пса Аргуса. Њихова прича се разликује од оне званичне, наликујући на историју аутодеструкције, што сваки рат својој суштини и јесте.

Приповетке књиге „Атака на Итаку“  иако тематизују последње ратове у нашем окружењу, говоре суверено и о бившим и будућим ратовима, било где да се воде. У поднаслову су означене Шпенглеровом синтагмом, као – „комедије бурлескне бесмислености“, наговештавајући необичне згоде и неочекиване обрте, оне уставри  наговештавају штошта од онога што се одвија изнад и испод онога што је ратна појавност.

2015; 1. izdanje;  F-20×14; S-201, tvrd povez; ; ćiriilca; CENA 800,00 din.

 
Petar Milošević: MI ŽE SENTANDREJCI, roman

Mi-ze-Sentandrejci-smallSENTANDREJSKA RAZGLEDNICA

Granice srpskog romana, očito se ne poklapaju sa državnim međama. One umnogome prate i tragove puteva srpske dijaspore. Iz jedne od najstarijih, one u Mađarskoj, poslednjih godina nam stižu romani budimpeštanskog pesnika, esejiste i pripovedača Petra Miloševića (1952).

Nakon izuzetnog uspeha romana Tinja Kalaz (2013), priče o pojavi Koštane Borisava Stankovića među Srbima u Mađarskoj, te hipi ljubavne priče, naknadno iščitane u perspektivi postkomunističkih vremena, iz romana London, Pomaz (1994,2014), pred nama je ponovo i Miloševićev drugi roman Mi že Sentandrejci objavljen 1997.godine.

Radnja ove knjige, }porodičnog rikvercromana}, traje unazad od (tada buduće) 2014.godine, vremena kada poslednji sentandrejski Srbin stiže na nebo, pa do dvadesetih godina 20. veka, i predstavlja sažetu noviju istoriju Srba iz Ma|arske viđenu kroz optiku jednog individualnog životnog puta.

Glavni junak, upravo taj }poslednji Srbin}, tj Srpkinja, Glavata Nata, starateljka sentandrejskog Muzeja ikona, u usporenom ritmu svog života i života svoje porodice, dotiče se svih ključnih momenata vezanih za ovovekovno trajanje te srpske dijaspore - velike seobu nazad, u Srbuju, dvadesetih godina, progona srpske manjine iz 1948., trajanja tamošnjeg Južnoslovenskog saveza, čiji se rastur poklapa sa raspadom bivše Jugoslavije, te postepenog i definitivnog fizičkog nestanka sentandrejskih Srba.

Pozicija pripadnika tog naroda, onih koji sada žive sa dva jezika, dva imena i dvostrukim mislima, u }tuđini} koja im predstavlja domovinu više od trista godina, po mnogočemu je određena njihovom posebnom običajnošću. Iza njihovog jezika, etnografski reprodukovanog u romanu, a koji za ovdašnjeg čitaoca predstavlja nekakav }arheološki} dijalekat, krije se i komičnost jednog odsanjanog nacionalnog sna. Samo mesto dešavanja, Sentandreja, vekovima se zatvarajući poput školjke, svoje istinsko postojanje, tako, otkriva isključivo u prošlosti.

Oni koji pevaju lokalnu hinmu iz naslova knjige (}Mi že Sentandrejci, slavni celog sveta}), jesu oni kojih više nema, oni koji su poslednje dane živeli sa maglovitim sećanjima na stari zavičaj kao na obećanu zemlju. Za njih, kao uostalom i za sve Srbe, varoš Sentandreja se neprimetno pretvorila u razglednicu. Njihova sudbina, ovako viđena, postaje za sve nas metafora koja opominje.

Nenad  Šaponja

2015; 1. izdanje;  F-20×14; S-164, tvrd povez; ; latinilca; CENA 700,00 din.

 
Milisav Savić: LA SANS PAREILLE : LJUBAVNI ROMAN S DODACIMA, roman

LA-SANS-PAREILLE-smallРОМАН О МЕТАМОРФОЗАМА

Трагом упозорења да је “свет зло и опасно место“ и да нас „једино прерушавање може спасти од злих грабљивица које нас вребају“ Милисав Савић нас води кроз дубинске рукавце необичне љубавне приче која се дешава током једног мистичног пролећног путовања Тосканом, а уствари у позадини југословенских ратова деведесетих.

Знајући да „једино измишљени свет поседује неки смисао“, Савић нам полагано расветљава тајанствена места своје јунакиње, неупоредиве и шашаве, и јунака, вишеструко прерушеног, попут самог писца.

Његов јунак, млади сликар Хасан, избеглица из Београда, који попут Казанове “у свакој жени види једну, а у једној све“, у Фиренци почетком деведесетих доживљава судбинску љубав, а већ крајем деведесетих, принудно мобилисан, нестаје током рата на Косову, под будним оком трговаца органима.

Попут неког данашњег српског Декамерона, виђеног кроз приче, снове, писма, есеје, коментаре, фусноте и друге белешке уоквирене бројем десет, Савићев роман је исписан у различитим приповедачким регистрима, као слагалица фикције и факата, литерарног доживљаја и историјског мапирања привида света, као дубинска прича о нашем, управо минулом , времену.

Мистерији љубави и мистерији путовања, пропуштеној кроз призму уметности ренесансног човека супротстављен је контекст наше сурове историје у којој се дешавају беспотребни ратови и нужна  избеглиштва. На сличан начин на који је Савићев роман Хлеб и страх, исписан пре четврт века, био литерарни епитаф за комунистичку Југославију, тако и овај роман, сасвим капиларно, индивидуално и колективно, заклапа слику ратних деведесетих.

Ненад Шапоња

#

La Sans Pareille. Тако су звали Симонету Веспучи. У значењу: неупоредива, без премца, најлепша. Наслов романа алудира на главну причу, необичну, несвакидашњу, собмнабулну. Па и донекле на главну јунакињу, не неупоредиву као лепотицу већ по својој стварној или измишљеној биографији. 

#

Милисав Савић (Рашка, 1945), писац овог романа. Присутан у њему и више од писца, углавном прерушен. Уосталом, све аутобиографске белешке су такве: са циљем да се писац читаоцима представи у што бољем и лепшем светлу. Дете је Титове, комунистичке генерације. Двоумио се дуго чему да да предност: писању или живљењу.  Критичари кажу да се из књиге у књиге мењао. Прерушавао, рекао би он. Свашта радио у животу. Опет из жеље и потребе за прерушавањем.

2015; 1. izdanje;  F-20×14; S-258, tvrd povez; ; ćiriilca; CENA 900,00 din.

 
Milisav Savić: MALI GLOSAR KREATIVNOG PISANJA

СавMali-glosar-smallић је савременик који је давно схватио да циљ више није реално приказивање стварности света у коме обитавамо јер се постмодерни човек заситио подражавања голе реалности. Свет литературе у добрим књигама, какве јесу Савићеве, није више настањен само добро пресликаним моделима познатим из јаве, него га чине аутохтони јунаци - и теме - који обитавају у посебном временском и просторном континууму, паралелном свету из сна Приче, који има тежину и интегритет једнак стварности у којој живимо ми, обични јунаци овог нашег обичног живота.

Савић, писац Малог глосара креативног писања”, једном већ означен као иноватор у већ традиционалном, доказао је, не само давно  “Хлебом и страхом”, романом с правом овенчаним Ниновом наградом,  све заблуде оних који су сматрали да је постмодернизам једноставан стилски правац који се немилосрдно подсмева вредносним плодовима времена која су нам претходила. Ништа, ипак, као и увек, није било утврђено и непорециво се ради о доминантном начину деловања и мишљења  друге половине двадесетог века, али и ових наших првих деценија почетка новог миленијума, који запањује разноврсношћу комбинаторике и претапања мотива, различитих уметности, жанрова...

Са књигом која је и збирка дајџест аутопоетичких есеја, али и упуство за писање “за почетнике” – и он је, годинама раније, баш као својевремено и Данило Киш, давао експлицитне савете како и шта писати – Савић се прикључио пионирима Писаца уyбеника за креативно писање и тиме помогао како писцима – почетницима, тако и и сопственом прозном опусу који је новим, педагошким елементима, стекао нове квалитете, тј. ширину.

Ђорђе Писарев

2015; 1. izdanje;  F-20×14; S-111, tvrd povez; ; ćiriilca; ; CENA 700,00 din.

 
Oto Horvat – SABO JE STAO

Sabo-je-stao-smallOto Horvat – SABO JE STAO, roman, NINova nagrada - najuži izbor


“Uprkos činjenici da je “Sabo je stao” prvo prozno delo Ota Horvata nakon sedam pesničkih zbirki i izbora ovenčanih prestižnim pesničkim nagradama, ovaj sadržajni roman je izveden upečatljivo, emotivno, i povrh svega, stilski precizno. Na (samo na prvi pogled) nevelikih stotinak stranica, autor pripoveda o žalosti nakon smrti supruge A., evocira zajedničke uspomene i iznosi intimne detalje ličnog života, ali, još bitnije, opisuje proces tugovanja od njegovog početka – otkrića fatalne bolesti – do poslednjeg čina, koji je napisan i koji još traje… Čitaoci vrlo brzo shvataju da im nije bitno da li je narativ autobiografski ili ne, jer Saba i A. čitaju kao književne junake i apsolutnu fikciju. Oni rastu u predstavu romantičarskog pesnika i njegove mrtve drage.”

Dragan Babić

“Sabo je stao, ali Horvat je uspeo, uprkos svemu. Uprkos logici. Dok Sabo beleži kako je „besmisleno pričati o nepostojanju“, zapisivanje ostaje i nastavlja se. Postoje inherentne komande, zavučene u naslove odeljaka, počnite, nastavite, pa serija pitanja, a pitanja nužno zahtevaju odgovore, njihova ontologija vapi za ishodištem objekta, odgovori su insistirana čvorišta saznanja. Otud nam Horvatov tekst izgleda kao nužnost po sebi: možda se ne može, ali se svakako mora. Kolika god bila cena moranja.

Sabo je usamljen, on je konstatacija nakon gubitka. Njegova izvesnost jeste preostatak bića, samosvojna nedostatnost. Njegova žena, A., umrla je, i svaka njegova reč jeste pokušaj da se Sabou-preostatku dâ ma kakvo opravdanje u zaglušujućoj tišini. Pokraj usamljenosti je i izgubljenost: polovina nedostaje, Sabo je sakati androgin koji diše kapacitetom umanjenim tačno za tu polovinu.”

Srđan Srdić

“Knjiga “Sabo je stao” roman je iz jednoga glasa, ali iz više gramatičkih lica. To ne znači da se mijenjaju pripovjedačke perspektive, perspektiva je jedna ista, nepromjenjiva. Ali u jednom trenutku ona je sadržana u pripovjedačevom ja, dok u drugom on sebe vidi sa strane, izdvojen iz tijela i iz života. Kao zlokobna inkantacija, ponavlja se iskazivanje vlastite krivnje za njenu smrt. To je autoflagelacija, to je autocinizam, to je, na kraju kao i na početku, sama istina one jedne, neprihvatljive i nepreživljive smrti. A ponekad i pojedinih drugih, ponešto lakših i ljudskijih smrti. Kada ti umre netko blizak, pogotovo ako je umiranje trajalo i ako ti je bio na brizi, osjećaš se krivim, osjećaš da si pridonosio smrti, umjesto da štitiš, pomažeš i liječiš, osjećaš da si bio taj koji je vodio ravno u smrt; nisi bio nemoćni pratilac, kao što će to reći drugi, ili kao što to objektivno jest. Ali što, uopće, znači objektivnost, i koga je briga za objektivnost u ovakvim stvarima.

“Sabo je stao” nije linearno ispripovijedana priča. Ovo i nije roman o smrti, nego je roman o njezinim živim posljedicama. Ujedno, to je i najljepši roman moje generacije, za koji znam.”

Miljenko Jergović

2014; 1. izdanje;  F-20×14; S-122; tvrd povez; latinica; CENA 630,00 din.

 
Petar Milošević – LONDON, POMAZ, roman

London-pomaz-smallRoman London, Pomaz Petra Miloševića i danas, nakon dve decenije od prvog pojavljivanja među čitaocima, sveže i čilo, sasvim neposredno iznosi svoju literarnu istinu. Stiže iz severne srpske dijaspore i donosi svoju žestoku ljubavnu priču iz Londona, a Pomaz je nacionalni geto čiji pravi smisao postoji još samo u asocijacijama i pričama iz detinjstva.

2014. F-20×14; str. 114; tvrd povez; latinica/ćirilica;  CENA 600,00 din.

 
Vesna Kapor – PO SEĆANJU SE HODA KAO PO MESEČINI, priče

Po-secanju-se-hoda-smallPriče iz knjige Po sećanju se hoda kao po mesečini, elegancijom pripovedanja, visokom koncentracijom reči, emocija i stanja, superiornim šuštanjem i u sećanju čitaoca uostalom, potvrđuju nam, da kada se prepozna  duša, makar i na tren, ni priče ne bivaju baš uvek izgubljene. Tražeći zaturene emocije usred vrtoglavice svakodnevice, pripovedajući drugačije od većine onoga što se danas oglašava pripovedanjem, Vesna Kapor nam usred užasa hipermodernog sveta koji žive njeni junaci, prikazuje stvarnost koja bi da potone ispod površina predvidljivosti materijalnog sveta po kome se krećemo.

2014. F-20×14; str. 100; tvrd povez; ćirilica; CENA 600,00 din.

 
Vladan Matijević – PRISTANIŠTA, priče

Pristanista-smallOsvetljavajući galeriju junaka pomerenih od stvarnosti, na prostoru zemlje u kojoj su surova vremena sankcija, izolacije i bombardovanja produžena skoro jednako surovim vremenima tranzicije i demokratske razgradnje, Matijevićeve priče pokazuju da su gustom mraku stvarnosti koji suvereno prekriva srpsku zbilju u literaturi još samo dorasli crni humor i apsurd. Moć literarne transpozicije neuhvaljivosti pulsacije života u ovom crnohumornom veleslalomu pokazuje izuzetnu uverljivost.

2014; F-20×14; str. 194; tvrd povez; latinica; CENA 800,00 din.

 
Branko Anđić – TEŠKI METAL, roman

Teski-metal-smallKa kojim rukavcima se račva mit i kakva je sudbina logički besmislene fraze „I posle Tita – Tito!” pokazuje mozaička priča novog romana Branka Anđića Teški metal, čiji se luk dešavanja spušta sa vrha jugoslovenske utopije iz 1980-te, ka mračnoj atmosferi devedesetih, u kojima su vesti ratne. Roman prati stvarnost koja se odavno istopila i istoriju koja uporno uči da nas ništa ne može naučiti.

2014; F-20×14; str. 195; tvrd povez; latinica; CENA 800,00 din.

 
Zoran Ćirić – ZAUSTAVNO VREME roman

Zaustavno-vreme-smallNovi Ćirićev roman, surovo stvaran, dešava se usred fudbalske utakmice, ali i u prisustvu duha Aleksa Fergusona, usred užasa društvenog miljea koji smo već upoznali u njegovom kultom romanu Hobo. Iza naoko fudbalske priče, tvrdog muškog romana o ovoj neukrotivoj i divljoj igri, krije se epska priča o našoj sitničavoj stvarnosti. Nacionalne i lične frustracije izbijaju kroz navijačke i pokliče i strasti, pokazuju kako su uske granice između opasnosti i običnosti naših života.

2014; F-20×14; str. 240; tvrd povez; latinica; CENA: 800,00 din.

 
<< Start < Prev 1 2 3 4 Next > End >>

Page 1 of 4
Dobra proza jeste, najčešće, ono sočivno mesto, kroz koje se najdublje raščitava stvarnost jedne kulturne i društvene zajednice. Biblioteka KALENDAR predstavlja prozne knjige savremenih srpskih pisaca.
RocketTheme Joomla Templates